Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Gavranić, advokat iz ..., protiv tuženog Generali osiguranja Srbija ADO iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladimir Nedeljković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2206/18 od 19.10.2018. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2206/18 od 19.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2206/18 od 19.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 664/15 od 09.02.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da na ime naknade nematerijalne štete tužiocima BB i VV isplati od po 64.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i na ime pretrpljenog straha, tužiocu BB 50.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i da im na ime naknade troškova podnošenja odštetnog zahteva solidarno isplati 15.300,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.02.2018. godine pa do isplate, kao i da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka od 327.313,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca BB i VV preko dosuđenih iznosa, pa do traženih od po 80.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah tužilaca i zahtev tužioca BB preko dosuđenog iznosa, pa do traženih 80.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 18.000,00 dinara na ime troškova sastavljanja odštetnog zahteva, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, kao i zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos parničnih troškova za vremenski period od dana presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2206/18 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca BB i VV da se obaveže tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati od po 64.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate i deo zahteva tužilaca za naknadu troškova podnošenja odštetnog zahteva za 3.300,00 dinara sa potraživanom zakonskom zateznom kamatom počev od 09.02.2018. godine pa do isplate i za naknadu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos ove naknade od 12.000,00 dinara počev od dana presuđenja do dana izvršnosti presude, te je dosuđeni iznos parničnih troškova snižen na 291.640,00 dinara, dok je potvrđena u preostalom nepreinačenom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne i nematerijalne štete nastale u vezi saobraćajne nesreće koja se dogodila 19.12.2014. godine. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje tuženog u reviziji na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.04.2015. godine, radi naknade materijalne i nematerijalne štete nastale u vezi saobraćajne nezgode, a pobijana vrednost predmeta spora je 190.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je pobijana vrednost predmeta spora 190.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić