.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3399/2020
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Vuković advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 910/19 od 20.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 910/19 od 20.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 910/19 od 20.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 910/19 od 20.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10044/17 od 27.09.2018. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže na isplatu naknade materijalne štete u iznosu od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.05.2003. godine i naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 750.000,00 dinara, za umanjenje opšte životne aktivnosti u iznosu od 900.000,00 dinara, za naruženost u iznosu od 650.000,00 dinara i za pretrpljeni strah u iznosu od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 08.05.2003. godine do isplate, i da se obaveže tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka (stav prvi izreke) i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija). Tužilja predlaže da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji zbog potrebe da se u medicinskim sporovima ujednači sudska praksa i razmotre pitanja od opšteg interesa u cilju obezbeđenja ravnopravnosti građana, a naročito obezbedi tumačenje prava pacijenta u kontekstu njegove upoznatosti sa hirurškom intervencijom i mogućnošću da donese razumnu, slobodnu i na zakonu zasnovanu odluku o pristanku na intervenciju.
Tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično pravnim sporovima koje dokazuju potrebu da se o njenoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse. Uopštena tvrdnja revidenta da je u medicinskim sporovima sudska praksa neujednačena nije dovoljna da bi se u ovom slučaju iz tog razloga dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema potrebe ni za novim tumačenjem materijalnog prava po pitanju prava pacijenta na obaveštenost i obima datog obaveštenja. Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 17/92 ... 107/05), važećeg u vreme kada je nad tužiljom obavljena hirurška intervencija, bilo je propisano da se hirurške ili druge medicinske intervencije, ako zakonom nije drugačije određeno, mogu preduzeti samo po prethodnom pristanku obolelog ili povređenog, odnosno njegovog roditelja, usvojioca ili staraoca ako je to lice maloletno ili lišeno poslovne sposobnosti.
Prema stavovima, iskristalisanim u pravnoj teoriji i praksi, ne postoji generalno pravilo o opsegu obaveštenja koje bi važilo za sve situacije, jer ono ne može biti ustanovljeno bez prethodnog utvrđivanja potrebe svakog pojedinog pacijenta. Obaveštenje o svim rizicima koje se mogu zamisliti nije potrebno, niti je nužno da se pacijentu rizici izlože detaljno i medicinski precizno. Dovoljno je obaveštnje „u grubim crtama“, odnosno predočavanje „opšte slike konkretnog rizika“. O rizicima koji su karakteristični za određeni zahvat (tipični rizici) pacijenta treba obaveštavati nezavisno od njihove učestalosti, dok obaveštavanje o ostalim rizicima (atipični rizici) zavisi od njihove učestalosti.
Iz izloženog sledi da se ovo pitanje rešava u svakom konkretnom sporu, u zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilja dala pristanak na hirurški zahvat - subkutalnu mastektomiju leve dojke, uz istovremenu ugradnju endoproteze koju je, po savetu i uputstvu lekara, sama kupila. Takođe je utvrđeno da je tužilja, inače lekar po profesiji, bila obaveštena o mogućim komplikacijama, između ostalog i o kontrakturi kapsule i ožiljka koji je mogao da „povuče“ implant, odnosno asimetrijom dojki. Revizija sadrži navode kojim se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nisu razlozi za reviziju predviđeni članom 403. ZPP, a naročito nisu razlozi za posebnu reviziju propisanu članom 404. tog zakona.
Shodno izloženom, nalazeći da u ovom sporu nema ni pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiljina revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora pobijanog dela (2.770.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra (4.538.312,00 dinara), obračunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 06.11.2012. godine, kada je tužilja preinačila tužbu. Iz tih razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
