Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 212/24 od 10.07.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P2 76/20 od 15.12.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 76/20 od 20.05.2024. godine, u drugom, trećem, četvrtom, šestom i sedmom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka. Tužilac navodi da reviziju izjavljuje na osnovu člana 404. (posebna revizija), iako je revizija u ovom sporu dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), u vezi sa članom 202. i 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje koje je, ocenom izvedenih dokaza utvrdio prvostepeni sud, pa u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju revident neosnovano ukazuje. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju navodi revizije ukazuju iako se izričito ne navodi ovaj član, nije razlog zbog koga se može izjaviti revizija na osnovu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB bili su u vanbračnoj zajednici od 2013. do 07.07.2017. godine, iz koje je rođeno dvoje zajedničke maloletne dece, GG, rođena ...2014. godine i VV, rođena ...2017. godine. Tužilac je upisan u matičnu knjigu rođenih kao otac maloletne GG, a presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2. 1299/17 od 30.06.2020. godine maloletna GG je poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem i utvrđena visina doprinosa u izdržavanju. U odnosu na maloletnu VV, koja je rođena po prestanku vanbračne zajednice, za koju u matičnoj knjizi rođenih nije bilo upisano ime oca, utvrđeno je očinstvo tužioca u ovoj parnici pravnosnažnom presudom. Maloletna deca žive sa majkom u Beogradu, u stanu koji je njeno vlasništvo, a tužilac živi u ... . Tužena BB je rođena ...1982. godine, završila je ... univerzitet – smer za ..., zaposlena je na poslovima administrativnog radnika na neodređeno vreme i ostvaruje mesečna primanja oko 65.000,00 dinara. Tužilac je rođen ...1975. godine, po zanimanju je trgovac, nije zaposlen i nije evidentiran u evidenciji RF za PIO od 21.12.2023. godine. Maloletna VV ima šest godina, pohađa vrtić i njen psihofizički razvoj je u skladu sa kalendarskim uzrastom, a njene potrebe na mesečnom nivou iznose oko 30.000,00 dinara. Organ starateljstva je predložio da se maloletna VV poveri majci, a da se model viđenja deteta sa ocem odvija svakog drugog vikenda, od petka od 16,00 časova do nedelje do 20,00 časova, kada će otac preuzimati dete sa njene boravišne adrese i vraćati je na istu (istog dana kada preuzima i maloletnu GG). Povodom prijave tužioca organu starateljstva, u kojoj je naveo da tužena zlostavlja zajedničku decu, da ih tuče oklagijom, te ima seksualne odnose sa drugim muškarcima, nakon dostavljenog izveštaja PS Zvezdara od 09.03.2023. godine, stručni tim je sačinio detaljan uvid u istoriju porodičnih odnosa i konstatovano je da nisu prepoznate indicije zlostavljanja ili zanemarivanja maloletne dece, a nedostatak adekvatne roditeljske saradnje predstavlja rizik za emocionalni razvoj dece. Odeljenje Centra za socijalni rad primilo je od strane PS Zvezdara 23.05.2023. godine, prijavu tužene da dobija pretnje od tužioca, da je tužilac porukama uznemirava i vređa, da je istog blokirala na društvenim mrežama, a kada ga odblokira zbog viđenja sa decom, pročita takve poruke. Organ starateljstva je konstatovao prisustvo faktora rizika za bezbednost, to su: istorija neprevaziđenih partnerskih odnosa i prisustvo nasilnih obrazaca ponašanja kod tužioca, dok je faktor koji umanjuje rizik od recidiva – razdvojeni život partnera. Mišljenje organa starateljstva je da neadekvatna roditeljska saradnja ostavlja posledice, a s obzirom da su i deca prisustvovala incidentima među roditeljima, upućeni su u Razvojno savetovalište u okviru Doma zdravlja. Organ starateljstva je dao mišljenje da je potrebno donošenje mera zaštite od nasilja u porodici, zabrana daljeg uznemiravanja tužene od strane tužioca i zabrana svakog drugog drskog i bezobzirnog obraćanja. Iz iskaza tužene utvrđeno je da je tužilac verbalno vređao preko poruka ali i lično, da ga je blokirala na svim profilima društvenih mreža, ali da joj on upućuje poruke i preko telefona starije ćerke, kada je dete kod njega.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo sadržano u odredbama članova 77. stav 3, 266. stav 1. i 270. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05...6/15) kada su maloletnu VV poverili majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilac u reviziji navodi da nije sporio da se dete poveri majci.

Neosnovano revizija tužioca osporava nižestepenu odluku o izdržavanju, jer je odluka doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava, sadržanog u odredbama članova 154. stav 1, 160. do 163. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), dok mogućnost dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Obaveza izdržavanja maloletnog deteta za roditelja je i dužnost da se dodatno radno angažuje i iskoristi sve svoje potencijale i mogućnosti, kako bi detetu obezbedio potrebno izdržavanje. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, da tužilac u reviziji ne spori utvrđenu visinu mesečnih potreba maloletne VV od 30.000,00 dinara, da je dete povereno majci, koja radom ostvaruje mesečna primanja od 64.000,00 dinara, a da se majci u njen doprinos izdržavanju maloletnog deteta računa i njena svakodnevna briga i staranje o detetu, to je i tuženi dužan da uloži dodatan napor kako bi se radno angažovao i svom maloletnom detetu obezbedio potreban novčani iznos za izdržavanje. Nižestepeni sudovi su imali u vidu minimalnu sumu izdržavanja utvrđenu rešenjem Ministarstva za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da tužilac ima i obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta ali i činjenicu da se tužilac nije odazvao pozivu suda radi davanja iskaza u pogledu njegovih ukupnih troškova života, primanja i zaposlenja. Zbog toga se neosnovano revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi odredili nesrazmernu visinu zakonskog izdržavanja u neskladu sa mogućnostima tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno primenili materijalno pravo određivanjem mera zaštite od nasilja u porodici prema tužiocu.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobrizno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su upravo komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, pri čemu se radi o pravnim standardima čiju sadržinu sud utvrđuje svojim sudom vrednosti imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja. Sud je dužan da pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja sa članovima porodice mora se kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje.

U konkretnom slučaju ispoljeno ponašanje tužioca prema tuženoj BB, koje je, suprotno navodima revidenta, utvrđeno ne samo na osnovu iskaza tužene već i izveštaja organa starateljstva, ima sve elemente nasilja u porodici u smislu navedene zakonske odredbe i predstavlja oblik verbalnog nasilja. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice. U ovom slučaju izrečene mere zaštite odgovaraju stepenu ispoljenog nasilja i imaju za cilj, pored sprečavanja budućeg uznemiravanja i ponavljanja nasilja i preventivne razloge, kao i obezbeđenje spokojstva i bezbednosti žrtve.

Zbog iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija osnovano pobija drugostepenu presudu u delu u kome je potvrđena prvostepena odluka o načinu uređenja ličnih odnosa, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbe člana 61. Porodičnog zakona uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. ovog člana propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Na osnovu odredbe člana 6. stav 1. istog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču dece, a na osnovu odredbe člana 266. stav 1. istog zakona, u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Sud je dužan da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, na osnovu odredbe člana 270. Porodičnog zakona.

Najbolji interes deteta kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu njegovih prava, u smislu navedenih zakonskih odredbi, je pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno.

U konkretnom slučaju nišestepeni sudovi su odluku o uređenu ličnih odnosa maloletne VV sa tužiocem doneli prihvatajući predlog organa starateljstva i odredili da se viđenje odvija tako što će tužilac preuzimati maloletnu VV svakog drugog petka u mesecu (istog dana kada preuzima maloletnu GG) od 16,00 časova do nedelje u 20,00 časova. Pri tome su nižestepeni sudovi izrazili stav da je celishodno i u najboljem interesu maloletne VV da je tužilac preuzima istog dana kada i maloletnu GG. Osnovano revident ukazuje da nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu utvrdili sve činjenice od kojih zavisi odluka o uređenju ličnih odnosa maloletne VV sa ocem, da nisu imali u vidu pravnosnažnu presudu na koju je tužilac ukazivao, a kojom je uređen lični odnos drugog maloletnog deteta sa tužiocem na potpuniji način, gde je predviđen način održavanja ličnih odnosa maloletne GG sa tužiocem i za vreme državnih i verskih praznika, rođendana deteta, letnjeg i zimskog odmora, dok u odnosu na mal. VV to nije učinjeno, pa je nejasno zbog čega je maloletnoj VV uskraćeno da lični odnos sa ocem održava kao i sestra, posebno imajući u vidu njen uzrast. Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu u potpunosti raspravljena sva pitanja od kojih zavisi procena najboljeg interesa maloletne VV i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa sa ocem, zbog toga se ne može prihvatiti da su odluke nižestepenog sudova o načinu uređenja ličnih odnosa donete u najboljem interesu maloletne VV.

Iz tih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, revizija tužioca je delimično usvojena, ukinuta delimično drugostepena i prvostepena presuda u delu koji se odnosi na odluku o uređenju ličnih odnosa i odluka o troškovima postupka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković