Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 189/2021 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke ukinuo presudu Osnovnog suda u Nišu P 9218/17 od 08.09.2020. godine i presudio, stavom drugim izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je, prema tuženom, tražila da se konstituiše pravo stvarne službenosti kolskog prolaza preko parcele tuženog k.p. br. ... upisane u l.n. br. ... K.O. ..., kao poslužnog dobra, u korist parcele tužilje k.p. br. ... upisane u l.n. br. ... K.O. ..., kao povlasnog dobra i to: središnjim delom k.p. br. ... u merama i granicama, sa severa do k.p. br. ..., odnosno do kapije tužilje u dužini od 3,85 m, sa istoka do preostalog dela predmetne parcele k.p. br. 2919/2 u tri preloma u dužini od 0,87 m, 0,73 m i 15,21 m, sa juga do Ulice ... u dužini od 2,50 m i sa zapada do preostalog dela predmetne parcele na k.p. br. ... i ... u tri preloma u dužini od 14,63 m, 0,80 m i 2,00 m, sve u površini od 44 m2, na skici veštaka obojeno plavom bojom, te upis prava službenosti u korist tužilje u l.n. br. ... K.O. ..., kao i u delu kojim je traženo da tuženi dozvoli i omogući tužilji slobodan kolski prolaz i uzdrži se od bilo kakvog ometanja tužilje, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je prema tuženom konstituisano pravo stvarne službenosti kolskog prolaza preko parcele tuženog k.p. br. ..., upisane u l.n. br. ... K.O. ..., kao poslužnog dobra, u korist parcele tužilje k.p. br. .., upisane u l.n. br. ... K.O. ..., kao povlasnog dobra, u sledećim merama i granicama: sa severa do k.p. br. 2919/1, odnosno do kapije tužilje u dužini od 3,85 m, sa istoka do preostalog dela predmetne parcele k.p. br. ... u tri preloma u dužini od 0,87 m, 1,41 m i 15,16 m, sa juga do Ulice ... u dužini od 2,50 m i sa zapada do parcele na k.p. br. ... u dužini od 16,58 m, sve u površini od 43 m2, na skici veštaka obojeno crvenom bojom, što je tuženi dužan da prizna tužilji i trpi upis navedenog prava službenosti u korist tužilje u l.n. br. ... K.O. ..., kod Službe za katastar nepokretnosti u Nišu, uz obavezu tuženog da dozvoli i omogući tužilji slobodan kolski prolaz i uzdrži se od bilo kakvog ometanja tužilje u vršenju navedenog prava službenosti. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da se radi konstituisanja prava stvarne službenosti kolskog prolaza preko povlasnog dobra na parceli tuženog k.p. br. ..., kao poslužnog dobra, dozvoljava tužilji da o svom trošku ukloni tri stabla drveta uz zapadnu međnu liniju k.p. br. ..., prema susednoj k.p. br. ..., obe K.O. ... Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 556.299,00 dinara.

Protiv usvajajućeg dela pravnosnažne presude, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom- usvajajućem delu, na osnovu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovani su revizijski navodi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a. Suprotno navodima revidenta u reviziji, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 8. ZPP-a jer je o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane odlučio na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP-a. Međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik k.p. br. ... K.O. ..., koja predstavlja dvorište gde tužilja ima svoju porodičnu stambenu zgradu u kojoj živi. Parcela k.p. br. ... je površine 84 m2, gradsko građevinsko zemljište u javnoj svojini tuženog. Rešenjem gradonačelnika Grada Niša od 13.06.2014. godine, odbijen je zahtev tužilje za pribavljanje građevinskog zemljišta u javnoj svojini Grada Niša i to k.p. br. ..., radi ispravke granica susednih parcela, kao neosnovan, sa obrazloženjem da tužilja, u vreme kada je podnela taj zahtev nije bila upisana kao vlasnik, već kao korisnik k.p.br. ..., te da nije izradila projekat preparcelacije u ostavljenom roku. Parcela tuženog k.p. br. ... se nalazi u granici zahvata plana detaljne regulacije kompleksa „Trg radničkih saveta – Jug“, koja je, po planu predviđena za porodično stanovanje sa ili bez poslovanja, međutim, obzirom na svoju površinu ne ispunjava uslove za formiranje građevinske parcele po pitanju minimalne površine koja iznosi 150 m2, što znači da na toj parceli nije moguća izgradnja. Međutim, postoji mogućnost njenog objedinjavanja sa parcelom tužilje k.p. br. ... u cilju formiranja nove građevinske parcele. Do porodične kuće tužilje dolazi se iz Ulice ... preko Ulice ..., tako što se iz te ulice ulazi preko male kapije u dvorište, pri čemu je kapija širine 90 cm, a pored nje je betonski električni stub. Veštačenjem je utvrđeno da, imajući u vidu prosečnu širinu putničkog vozila, moguć je kolski prilaz Ulicom ... do placa tužilje kretanjem iz pravca Ulice ..., tako što je, u visni kapije moguće zadržavanje radi iskrcavanja putnika ili istovara tereta, ali da ne postoji mogućnost parkiranja zbog ometanja saobraćaja, dok prilaz putničkim vozilom, iz tog pravca, na plac tužilje nije moguć. Preko parcele tuženog k.p. br. ..., koja je širine 5 metara i dužine 16 metara, moguć je kolski prilaz parceli tužilje uklanjanjem tri stabla drveta koja se na tom potezu nalaze, pošto bi se na taj način najmanje opteretila parcela tuženog kao poslužno dobro. Tužilja nije u mogućnosti da na drugi način dođe kolima do svoje parcele osim preko parcele tuženog. Prema Ulici ..., kao javnom prostoru, tužilja ima malu metalnu kapiju preko koje može da uđe pešice, dok je preostala dužina ove kapije do kraja ograde mala, a upravo na tom prostoru se nalazi bandera za električnu energiju sa trafo stanicom koja je pored same kapije, što ne dozvoljava mogućnost korišćenja tog prostora.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje za konstituisanje stvarne službenosti kolskog prolaza preko k.p. br. ..., kao poslužnog dobra, a u korist k.p. br. ..., kao povlasnog dobra, odbio, pošto je zaključio da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 50 stav 1. i 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za uspostavljanje stvarne službenosti. Prvostepeni sud je zaključio da tužilja ima izlaz sa svoje parcele na Ulicu ... i kapiju koju koristi kao izlaz na tu ulicu i da je imala mogućnost, putem zahteva za pribavljanje katastarske parcele, da ostvari pravo na otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zamljišta u roku koji joj je nadležni organ uprave ostavio za izradu objekta preparcelacije, a nije tako postupila.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu tužilje tako što je njen zahtev za konstituisanje prava stvarne službenosti usvojio, prema nalazu sudskog veštaka u merama i granicama u kojima će uspostavljeno pravo stvarne službenosti tužilje najmanje da optereti parcelu tuženog kao poslužno dobro, jer tužilja nema mogućnost ulaska kolima u svoju parcelu na drugi način, osim preko parcele tuženog koja je prazna i na kojoj postoje samo tri stabla, koja je dužna da o svom trošku ukloni.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka drugostepenog suda pravilna.

Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

U konkretnom slučaju, tužilja nije u mogućnosti da kolima dođe do svoje parcele na drugi način osim preko parcele tuženog k.p. br. ... koja, pritom, ne ispunjava uslov za formiranje građevinske parcele po pitanju minimalne površine od 150 m2, jer ima površinu od 83,77 m2. U toj situaciji, ustanovljena stvarna službenost kolskog prolaza preko parcele k.p. br. ..., za tuženog ne predstavlja prekomerno opterećenje, dok, suprotno tome za tužilju predstavlja jedini način kolskog prilaza do njene parcele k.p. br. ...

Navodima revizije revidenta o tome da tužilja iz Ulice ... ima pristup javnoj površini i ima malu kapiju preko koje može da uđe pešice na svoju parcelu, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Pobijanom presudom ustanovljena je stvarna službenost kolskog prolaza, pošto tužilja nije u mogućnosti da kolima priđe svojoj parceli iz pravca Ulice ..., što znači da, bez ustanovljene stvarne službenosti pobijanom presudom, tužilja ne bi uopšte imala mogućnost da kolima priđe svojoj parceli.

Revident u reviziji ukazuje da je pravni prethodnik tužilje u postupku eksproprijacije na osnovu rešenja Eksp.br. 17/50 od 31.05.1952. godine, izjavio da mu se oduzimanjem prostora od 30 m2 ne zatvara izlaz na Ulicu ..., ni na drugoj strani, te da mu nakon eksproprijacije ostaje kuća sa placem od 270 m2 koju površinu je predmetna nepokretnost imala i prema popisu posedovnog lica 2011. godine. Međutim, ta činjenica nije bitna za odlučivanje, imajući u vidu da je za odluku o uspostavljanju stvarne službenosti bitno činjenično stanje kakvo je u vreme presuđenja. Tužilja sada nije u mogućnosti da kolima dođe do svoje parcele ... na kojoj ima porodičnu stambenu zgradu i u kojoj živi, pa zbog toga osnovano traži uspostavljanje stvarne službenosti na parceli tuženog k.p. br. ...

U reviziji revident takođe ukazuje da u pogledu k.p. br. ... koja je predmet tužbenog zahteva i koja je u javnoj svojini tuženog, postoji mogućnost objedinjavanja sa katastarskom parcelom u vlasništvu tužilje, odnosno sa k.p. br. ..., u cilju formiranja nove građevinske parcele i da je, s tim u vezi, pogrešan zaključak drugostepenog suda o nemogućnosti gradnje objekta za porodično stanovanje jer parcela ne ispunjava uslove za formiranje građevinske parcele. Tim navodima revizije se pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju, jer ukoliko do navedenog objedinjavanja parcela dođe, to će ujedno da znači i prestanak stvarne službenosti po samom zakonu u situaciji kada je isto lice vlasnik povlasnog i poslužnog dobra pošto službenost može da postoji samo na tuđoj, a ne i na sopstvenoj stvari. Zbog toga tuženi neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta na osnovu odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP-a.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo na osnovu odredbe člana 414. ZPP-a.

Odluku o troškovima revizijskog postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu odredbe člana 154. ZPP-a pošto tužilji troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić