Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3410/2022
25.05.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 118/21 od 16.11.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 118/21 od 16.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 118/21 od 16.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 51/20 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, učinjene u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I 1690/15, utvrđene rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4-I 285/19 od 23.07.2019. godine, isplati potraživanje radi čije naplate je određeno izvršenje rešenjem o izvršenju tog suda I 1690/15 od 13.11.2015. godine, opredeljeno pojedinačnim novčanim iznosima sa kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 37.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 118/21 od 16.11.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u pogledu visine dosuđene naknade imovinske štete i u stavu drugom izreke i u tom delu žalba tužene odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu stava prvog izreke tako što je obavezana tužena na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos imovinske štete, počev od 10.02.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene pojedinačne iznose imovinske štete od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 09.02.2020. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Presudu Višeg suda u Čačku Gžrr 118/21 od 16.11.2021. godine tužilac pobija u delu kojim je odlučeno o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Pri tom, posebnom revizijom se pobija odluka o kamati, koja predstavlja sporedno potraživanje.

Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati, kao o sporednom zahtevu, revizija tužioca nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je pobijana odluka u delu preinačena, u kom slučaju bi revizija bila uvek dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i ove pravne stvari, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.