Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je protiv tužiljinog supruga, sada pok. BB, vođen krivični postupak pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. i 3. Krivičnog zakonika, po optužnici od 12.05.2018. godine, a izmenjenom optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal od 14.10.2014. godine optužen je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Branilac optuženog je bio advokat VV iz ... koji ga je branio pred sudom u periodu od 13.11.2007. godine do 15.04.2014. godine, sa još jednim okrivljenim, a nakon što se penzionisao, branilac koga je angažovao sada pok. BB je bila advokat GG iz ..., koja ga je u postupku branila u periodu od 21.10.2014. godine do 30.04.2016. godine, pored još jednog okrivljenog. Nakon što je BB preminuo dana 30.04.2016. godine, rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kž1 Po1 15/16 od 05.07.2016. godine, obustavljen je krivični postupak usled smrti okrivljenog, ovo rešenje je preinačeno rešenjem veća istog suda Kž2 Po1 266/16 od 09.09.2016. godine, tako što je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog BB, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tužilja je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu O.br. 92/17 od 19.01.2017. godine, na osnovu sporazuma zakonskih naslednika, oglašena za naslednika na suprugovoj nepokretnoj i pokretnoj imovini, koju između ostalog, čini novac neutvrđenog iznosa sa pripadajućom kamatom na ime troškova krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava suda iz pomenutog rešenja. Tužilja je, kao zakonski naslednik svog pok. supruga preko punomoćnika advokata GG podnela Višem sudu u Beogradu dana 11.04.2017. godine zahtev za naknadu troškova celokupnog postupka u ukupnom iznosu od 5.296.880,00 dinara, da bi ovaj zahtev, rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K-Po1.br. 92/14 od 10.09.2018. godine bio odbijen, jer nisu postojali dokazi da je BB kao okrivljeni u krivičnom postupku koji je protiv njega vođen izvršio plaćanja prema angažovanim braniocima u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, niti je dostavljen dokaz da su novčana sredstva uplaćena na račun advokata koje je angažovao u toku postupka. Ovo rešenje je potvrđeno rešenjem K-Po1.br. 92/14 od 20.09.2018. godine. Sve pravne radnje koje su taksativno navedene u troškovniku koji je podnela advokat GG Višem sudu u Beogradu zaista su i preduzete u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, a što je potvrdila postupajuća sudija u predmetu K-Po1.br. 92/14 u svom izveštaju od 26.10.2020. godine.

Advokat VV u svojoj pisanoj izjavi je potvrdio da je od sada pok. BB na ime advokatskog honorara primio iznos od 5.000.000,00 dinara kao njegov branilac u periodu u kome ga je branio, a advokat GG je, takođe u pisanoj izjavi, potvrdila da je primila iznos od 480.000,00 dinara, na ime odbrane od sada pok. BB u krivičnom postupku u periodu u kome ga je branila. Dogovor između sada pok. BB i njegovih branilaca je bio da im troškove isplaćuje po Advokatskoj tarifi, a tom prilikom nisu sačinjavali priznanice. Troškovi su isplaćeni delom od plate tužilje, a deo novca je isplaćen od kredita koji je tužilja morala da uzme.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su traženi troškovi plaćeni advokatima koji su angažovani, u skladu sa članom 2. i 10. Advokatske tarife i članom 23. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, zbog čega je tužena u obavezi da tužilji nadoknadi troškove u visini odmerenoj u skladu sa Tarifom o naknadi troškova i nagradama za rad advokata, kako je to normirano, ali i bilo dogovoreno između njenog sada pok. supruga i angažovanih branilaca. Ova obaveza proizlazi i iz činjenice da je postupak protiv BB usled smrti obustavljen i određeno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda, iz čega proizlazi i zakonska obaveza tužene na isplatu traženih troškova, u smislu člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku. Tražena naknada troškova je smanjena zbog toga što su branioci advokati branili pored sada pok. BB još jednog okrivljenog, a tužilji su priznati i troškovi prevoza okrivljenog na relaciji ... – ... –... .

Prvostepeni sud je, pored toga, ocenjujući istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije, isti ocenio kao neosnovan, jer je tužilja jedini univerzalni sukcesor na pokretnoj imovini iza sada svog pok. supruga, koju između ostalog predstavljaju i sporni troškovi krivičnog postupka.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan, jer je materijalno pravo pogrešno primenjeno, pošto je Viši sud u Beogradu, Odeljenje za organizovani kriminal pravnosnažno odlučio i odbio zahtev tužilje za naknadu spornih krivičnih troškova, pri čemu je drugostepeni sud zaključio da tužilja nije dostavila prvostepenom sudu dokaz o tome da je njen sada pok. suprug zaista plaćao branioce u krivičnom postupku, a izjave njegovih branilaca nisu dovoljne da potvrde da je on zaista plaćao svoje branioce, smatrajući da ni iskazi samih advokata saslušanih u svojstvu svedoka, nisu dovoljan dokaz na okolnost isplate troškova postupka.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud, bez zakazivanja rasprave, na drugačiji način cenio iskaze svedoka VV i GG, kao i njihove pisane izjave na okolnost isplate troškova odbrane, u odnosu na prvostepeni sud, kao i da je pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu prava tužilje na naknadu traženih troškova. Naime, nejasan je stav drugostepenog suda da pisane izjave branilaca, kao ni njihovi iskazi u postupku nisu dovoljan dokaz da potvrde da je sada pok. BB zaista plaćao svoje branioce advokate.

Takođe, iz dostavljenih odluka uz reviziju, kojima su usvojeni zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenih i obavezana Republika da naknadi troškove postupka, odnosno odlučeno da troškovi postupka padaju na teret budžeta suda, za sada se ne može pouzdano zaključiti da tužilja, kao zakonski naslednik svog pok. supruga nema pravo na naknadu ovih troškova.

Pošto drugostepeni sud nije mogao da drugačije ceni navedene dokaze bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom i saslušanja svedoka na okolnosti isplate spornih troškova krivičnog postupka, bilo je potrebno da se pred drugostepenim sudom zakaže glavna rasprava na kojoj bi se, nakon izvođenja potrebnih dokaza utvrdilo drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, pa pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana.

Takođe, tužilja se nalazi u bitno drugačijem procesnom položaju u odnosu na okrivljene prema kojima je za života postupak obustavljen, i koji mogu da neposredno podnesu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluka sudova kojima je odbijen njihov zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, s obzirom da u smislu odredbi Zakonika o krivičnom postupku ona nema to pravo neposredno, već samo preko Republičkog javnog tužilaštva, koje je inače smatralo da je rešenje kojim je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova krivičnog postupka u svemu u skladu sa zakonom, što je suprotno stavovima Vrhovnog kasacionog suda iz dostavljenih odluka uz reviziju.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati primedbe iz ovog rešenja, oceniće da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenog činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza, potrebno zakazati raspravu pred drugostepenim sudom na kome bi ponovo bili izvedeni dokazi, u smislu člana 383. Zakona o parničnom postupku, nakon čega će, u zavisnosti od rezultata takvog postupanja, ponovo odlučiti o žalbama parničnih stranaka.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić