Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3413/2022
11.08.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB i VV, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3234/21 od 20.01.2022. godine, u sednici od 11.08.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3234/21 od 20.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 317/20 od 22.11.2021. godine, tuženi je obavezan da tužilji AA isplati 4.505.863,00 dinara, tužilji BB 1.012.715,75 dinara i tužilji VV 3.038.147,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je preko ovako dosuđenih iznosa tužbeni zahtev tužilja odbijen kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 731.926,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3234/21 od 20.01.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tuženog je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog posutpka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 31. 01.2019. godine, pa se primenjuje revizijski cenzus od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, u smislu člana 403. stav 3. ZPP. Tužilje u ovoj parnici nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, a budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela ni za jednu od tužilja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra kao revizijskog cenzusa iz navedene odredbe, to revizija nije dozvoljena.