Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Poljački, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Kosta Jelić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 496/19 od 15.05.2019. godine, u sednici od 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 496/19 od 15.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9653/2013 od 18.10.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da nekretnine upisane u list nepokretnosti .. KO ..., KP ../.., čine bračnu tekovinu parničnih stranaka. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilja po osnovu bračne sutekovine stekla pravo državine na ¼ idealnog dela nepokretnosti opisane ovim delom izreke, i tuženi je obavezan da ovo prizna i trpi upis tužiljinog prava u javne knjige. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 364.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Dopunskom presudom pod istim brojem od 20.02.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da po pravnom osnovu bračne sutekovine ima pravo državine preko dosuđenih ¼ idealnog dela nepokretnosti opisanih izrekom, do tražene ½ idealnog dela.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 496/19 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda i dopunska presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev. Žalba tuženog je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da nepokretnost u posedovnom listu .. KO ... KP ../.. sa objektima navedenim izrekom čini bračnu sutekovinu parničnih stranaka, da se utvrdi da je tužilja po tom osnovu stekla pravo državine na ¼ idealnog dela porodične stambene zgrade i da je nosilac prava korišćenja zemljišta opisanog izrekom sa ¼ idealnog dela, što bi tuženi bio u obavezi da trpi i dozvoli tužiljin upis u javne knjige. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 316.800,00 dinara. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tuženog izjavljena protiv dopunskog prvostepenog rešenja od 10.12.2018. godine, i to rešenje je preinačeno tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka na ime veštačenja. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 69.600,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

U tužbi za utvrđenje, podnetoj sudu 21.04.2011. godine, vrednost predmeta spora označena je na 500.000,00 dinara. Ova vrednost predmeta spora uneta je u uvod prvostepene presude.

S obzirom da je tužba u ovom postupku podneta pre stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine), na revizijski postupak primenjuju se odredbe ranijeg ZPP, osim u pogledu revizijskog cenzusa.

Budući da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stava 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.00,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona.

S obzirom da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Nije od značaja to što je pobijanom drugostepenom presudom prvostepena presuda delimično preinačena, jer se u ovom postupku ne primenjuje novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg ZPP, već se primenjuju odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić