.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 34/2019
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Dragane Marinković, Zvezdane Lutovac i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Branković, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 418/17 od 24.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 418/17 od 24.05.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 418/17 od 24.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1324/15 od 11.01.2017. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Valjevu Gž 418/17 od 24.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da na parceli .. KO ... izvede radove, koji bi bili u vezi sa parcelama .. i .. KO ..., kako je to bliže opisano tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 33.801,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 217.950,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je činidba. Odluka o tužbenom zahtevu uslovljena je činjenicama utvrđenim u postupku. Tužilac revizijom ne konkretizuje razlog zbog kojeg predlaže primenu člana 404. ZPP, a ni pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije, već osporava utvrđeno činjenično stanje, što u smislu člana 407 ZPP ne predstavlja razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti. U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno navedenom, proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi činidbe podneta je 11.08.2015. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 24.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 50.000,00 dinara, što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 416,15 evra (1 evro = 120,1478 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačke 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
