.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3420/2020
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Organizaciona jedinica Aranđelovac, čiji je punomoćnik Branislav Čolić, advokat iz ..., radi isplate razlike novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2246/19 od 06.02.2020. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2246/19 od 06.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2246/19 od 06.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 203/2016 od 25.02.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti plati ukupno 6.001,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2019. godine, odbijena su dva eventualna tužbena zahteva i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 2246/19 od 06.02.2020. godine, usvojena je žalba tužilje i preinačena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 203/16 od 25.02.2019. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime manje plaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti za period od 14.05.2013. godine do 13.05.2014. godine plati ukupno 6.001,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2014. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati 114.868,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužilje i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 22.01.2016. godine radi isplate 6.001,49 dinara na ime naknade štete, kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. To znači da ova posebna odredba ZPP u sporovima male vrednosti, isključuje primenu opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužene nedozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
