.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3423/2018
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Jakšić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“, sa umešačem na strani tuženog Preduzeća za pružanje usluga i istraživački razvoj u oblasti telekomunikacija „Wireless Media“ DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Gorica Lazić, advokat iz ..., radi povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji umešača na strani tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 110/17 od 21.09.2017. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji umešača na strani tuženog Preduzeća za pružanja usluga i istraživački razvoj u oblasti telekomunikacija „Wireless Media“ sa sedištem u Beogradu, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija umešača na strani tuženog Preduzeća za pružanja usluga i istraživački razvoj u oblasti telekomunikacija „Wireless Media“ iz Beograda, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 110/17 od 21.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P4 110/2015 od 23.11.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je tuženi Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ iz Beograda, povredio autorska prava tužioca, tako što je na internet sajtu www.mondo.rs dana ... juna 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“: dana ... oktobra 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez označenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“, dana ... februara 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... aprila 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... februara 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografija „...“; dana ... februara 2012. godine neovlašćeno je javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiji „...“; neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiji „...“; dana ... jula 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiji „...“; dana ... aprila 2011. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiji „...“; dana ... februara 2013. godine, neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiji „...“; dana ... maja 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... aprila 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... aprila 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... marta 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi fotografiju „...“; dana ... marta 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... februara 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... maja 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepoptunoj formi – fotografiju „...“; dana ... jula 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... avgusta 2020. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“; dana ... aprila 2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo, javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, te autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi – fotografiju „...“, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavovima drugim, trećim, četvrtim, petim, šestim, sedmim, osmim, devetim, desetim, jedanaestim, dvanaestim, trinaestim, četrnaestim, petnaestim, šesnaestim, sedamnaestim, osamnaestim, devetnaestim i dvadesetim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi imovinsku štetu zbog povrede utvrđenih autorskih prava u visini i na način bliže određen u ovim stavovima izreke presude. Stavom dvadesetdrugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem 20 autorskih dela tužioca – fotografija koje su bliže opisane u izreci presude, bez naznačenja imena ili pseudonima autora, plati 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2016. godine do isplate. Stavom trinaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog povrede moralnog prava autora javnim saopštavanjem 20 autorskih dela tužioca – fotografija koje su bliže opisane u izreci presude, u nepotpunoj formi, plati 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2016. godine do isplate. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je predlog tuženog za spajanje ove parnice sa parnicom koja se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P4 109/2015. Stavom petnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 358.390,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 110/17 od 21.09.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i umešača na strani tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 110/2015 od 23.11.2016. godine u stavovima prvom, dvadesetdrugom, dvadesettrećem i dvadesetčetvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P4 110/2015 od 23.11.2016. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom, šesnaestom, sedamnaestom, osamnaestom, devetnaestom, dvadesetom, dvadeset prvom i dvadeset petom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav prvi izreke), umešač na strani tuženog Preduzeće za pružanje usluga i istraživački razvoj u oblasti telekomunikacija „Wireless media“ je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga za odlučivanje o reviziji umešača na strani tuženog.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, tužilac je tražio zaštitu autorskog prava jer je bez njegovog znanja i odobrenja tuženi neovlašćeno umnožio i javno saopštio i učinio dostupnim javnosti 20 fotografija (koje je tužilac sačinio) preko internet portala wwwmondo.rs, bez navođenja imena ili pseudonima tužioca kao autora i u nepotpunoj formi. Umešač na strani tuženog je na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji u obavezi da vrši poslove administriranja i održavanja internet portala Mondo, čiji je vlasnik tužilac. Sudovi su utvrdili da tužiocu kao autoru fotografija zbog povrede moralnih prava javnim saopštavanjem ovih fotografija bez naznačenja imena ili pseudonima autora, pripada pravo na naknadu nematerijalne štete od 1.000.000,00 dinara, kao i zbog javnog saopštavanja ovih fotografija u nepotpunoj formi još 1.000.000,00 dinara, takođe na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji umešača na strani tuženog propisani članom 404. stav 1, jer se revizijom faktički traži tumačenje člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi kriterijuma za odmeravanje visine naknade nematerijalne štete zbog povrede autorskog prava, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Osim toga, u reviziji se osporava način na koji su sudovi utvrdili visinu naknade nematerijalne štete, međutim sudovi prilikom odmeravanja visine štete, cene sve okolnosti slučaja i činjenice koje su od uticaja na visinu štete, a ovim revizijskim navodima se osporava pravilnost činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija umešača na strani tuženog nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 28.04.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude je 2.000.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 16.596,13 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 120,51 dinar).
Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija umešača na strani tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
