.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3434/2019
04.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2360/19 od 30.05.2019. godine, na sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP.
PREINAČUJU SE rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2360/19 od 30.05.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Višeg suda u Novom Pazaru P 78/18 od 01.04.2019. godine, tako što se obavezuje tužena da isplati tužiocu troškove postupka od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Novom Pazaru P 78/18 od 01.04.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade RS broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca, kao rezerviste sa prebivalištem u opštini Novi Pazar, koja nije navedena u Zaključku Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu troškove postupka od 9.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2360/19 od 30.05.2019. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da isplati tužiocu troškove postupka od 7.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući drugostepeno rešenje u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), s obzirom da pravni stav zauzet u pobijanoj odluci kojom je odlučeno o pravu tužioca na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatsku uslugu, odstupa od ustaljene sudske prakse po ovom pitanju.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje diskriminacije. S obzirom da je tužilac uspeo u sporu, obavezao je tuženu da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, primenom članova 153, 154. i 163. ZPP i 277. i 324. ZOO, a koji se odnose na troškove koje je imao za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to na ime sastava tužbe sa PDV-om (iznos od 7.200,00 dinara) i na ime sudske takse na tužbu (iznos od 1.900,00 dinara), sve prema važećoj AT i TT.
Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka i odlučio da tužiocu pripada iznos od 7.200,00 dinara na ime sastava tužbe uvećano za PDV, ali da mu s obzirom na član 14. stav 1. Zakona o sudskim taksama ne pripada pravo na taksu u iznosu od 1.900,00 dinara.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2016. godine, stranka koju je u uspešno okončanoj parnici zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatsku uslugu, s tim da kao dokaz treba da priloži račun o izvršenim advokatskim uslugama.
Imajući u vidu pravni stav ovog suda, te činjenicu da tužilac nije dostavio sudu račun o izvršenoj advokatskoj usluzi, to su nižestepene presude morale biti preinačene i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka koji su bili nužni i neophodni bez priznavanja tužiocu prava na naknadu troška na ime PDV-a na sastav tužbe.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
