U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupaju punomoćnici Vaso Ostrolučanin i Milorad Konstantinović, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6264/20 od 10.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6264/20 od 10.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P br 5148/19 od 10.06.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 749.574.515,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.09.2019. godine pa do isplate, kao i na ime dvogodišnjeg održavanja zasada iznos od 291.910.399,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.09.2019. godine pa do isplate; odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan; obavezan je tužilac da tuženoj, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 798.315,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6264/20 od 10.03.2021. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P br 5148/19 od 10.06.2020. godine; odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se posebno ne ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP, može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio jedan od osnivača Preduzeća „LL Company“ d.o.o. Beograd, koje preduzeće je zajedno sa ZZ „Tomaševac“ bilo član Preduzeća „LLT Agro“ d.o.o. Beograd, kao i jedan od osnivača Preduzeća “APTG United“ d.o.o. Beograd.

Dana 26.12.1992. godine između ZZ „Tomaševac“ i PDP „7. juli“ iz Tomaševca zaključeno je sudsko poravnanje kojim je PDP „7. juli“ preneo na ZZ „Tomaševac“ zadružnu svojinu na taksativno nabrojanim parcelama, objektima i poljoprivrednoj mehanizaciji, uz obavezu da trpi da se ZZ „Tomaševac“ uknjiži kao nosilac zadružne svojine na navedenim parcelama, između ostalog i na ovde predmetnim parcelama.

Između ZZ „Tomaševac“, kao zakupodavca i Preduzeća „LLT Agro“ d.o.o. Beograd, kao zakupca, zaključen je 26.05.1998. godine ugovor o zakupu predmetnog poljoprivrednog zemljišta Ov br. .../... sa rokom važenja do 26.05.2018. godine. Preduzeće „LLT Agro“ d.o.o. Beograd je, kao prodavac, sa Preduzećem “APTG United“ d.o.o. Beograd kao kupcem, zaključilo 29.09.2006. godine ugovor o kupoprodaji koji je imao za predmet voćni zasad višanja sorte „oblačinska“ na bruto površini od 325 ha sa 237.000 voćki, zapušteni zasad kupine na bruto površini od 21 ha i neobrađeni zakorovljeni zasad maline na bruto površini od 70 ha, na lokaciji MZ „Tomaševac“- KO ... , posedovni list ... KO ... . U ugovoru je konstatovano da prodavac nema finansijskih mogućnosti da obrađuje voćne zasade, a u članu 5. da prodavac nije vlasnik zemlje na kojoj je zasađen voćnjak. Dana 14.02.2007. godine nadležno Ministarstvo je izdalo potvrdu o razgraničenju društvene od državne svojine u pogledu parcela – poljoprivrednog zemljišta koje koristi ZZ „Tomaševac“, a dana 08.10.2007. godine Preduzeće “APTG United“ d.o.o. Beograd podnelo je zahtev za utvrđivanje katastarske kulture i klase zemljišta na kompleksu od 732 parcele KO ..., Službi za katastar nepokretnosti. U periodu od 19-23.11.2007. godine izvršen je stručni uviđaj od strane RGZ-Službe za katastar nepokretnosti Zrenjanin, po zahtevu Preduzeća “APTG United“ d.o.o. Beograd od 08.10.2007. godine i sačinjen je zapisnik sa konstatacijom da se predmetne parcele nalaze u KO ... u potesu „...“ i „...“, ukupne površine 403 ha, 97 ari i 39 m2, da se na parcelama nalaze plantažni zasadi višnje na 325 ha, maline na 70 ha i kupine na 21 ha, te da se stanje u posedovnom listu ne poklapa sa stanjem na terenu, jer se ranije najveći broj parcela vodio kao njiva III i IV katastarske klase. Dana 14.11.2008. godine RGZ- Služba za katastar nepokretnosti Zrenjanin donela je rešenje kojim je dozvolila provođenje promena u katastarskom operatu za KO ... na parcelama koje su sadržane u posedovnom listu br. ..., na kojima se nalaze predmetni voćni zasadi, u odnosu na kulturu zemljišta, i to sa dotadašnjih kultura „njiva“ i „livada“ u kulturu „voćnjak“.

Radi utvrđivanja izvršenih ulaganja, Preduzeće “APTG United“ d.o.o. angažovalo je ovlašćenog procenitelja Preduzeća „Konti sistem“ d.o.o. Beograd, koji je izvršilo procenu voćnih zasada – Tomaševac i u izveštaju od 14.12.2007. godine konstatovalo vrednost poljoprivrednog zemljišta na kome se nalazi voćni zasad, kao i vrednost samog zasada višanja (prihodi koji su se mogli očekivati zaključno sa 2025. godinom). Pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 425/08 od 30.06.2008. godine utvrđena je ništavost ugovora o zakupu zaključenog između ZZ „Tomaševac“, kao zakupodavca i Preduzeća „LLT Agro“ d.o.o, kao zakupca, Ov br .../... . Tokom 2009. godine Preduzeće “APTG United“ d.o.o. je istupilo iz poseda spornog zemljišta sa postojećim voćnim zasadima i zemljište predalo u posed i svojinu Republici Srbiji.

Na osnovu odluke Skupštine Privrednog društva “APTG United“ d.o.o. o ustupanju potraživanja, dana 15.12.2009. godine zaključen je ugovor o ustupanju potraživanja između Privrednog društva “APTG United“ d.o.o, kao ustupioca i tužioca, kao prijemnika, u kome je konstatovano da ustupilac ima potraživanje prema Ministastvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu dugogodišnjeg zasada višnje, maline i kupine, zasnovanog tokom 1999. godine, 2000. i 2001. godine, sa svim parcelama prema posedovnom listu ... KO ..., tako da ukupno potraživanje prema izveštaju preduzeća „Konti sistem“ d.o.o. iznosi 6.344.166,00 evra, odnosno 498.381.821,00 dinara, na dan veštačenja 14.12.2007. godine, a koje potraživanje se prenosi i ustupa prijemniku radi naplate. Ukupna izgubljena dobit u zasadu višanja, malina za period od dve godine korišćenja i kupina za period od tri godine korišćenja, troškovi podizanja zasada višanja po hektaru, malina i kupina, nužni godišnji troškovi nege i zaštite zasada višnje u prvoj i drugoj godini po hektaru, nužni godišnji troškovi proizvodnje u godini berbe po hektaru za višnju, malinu i kupinu iskazani su u iznosima bliže navedenim u izveštaju preduzeća „Konti sistem“ d.o.o. i obrazloženju pobijane presude.

Tužilac je visinu izmakle dobiti opredelio podneskom od 25.09.2019. godine, i to za vrednost zasada višnje, vrednost troškova zasada maline i zasada kupina i vrednost poljoprivrednog zemljišta sa zasadom i agrotehničkim merama, kao i vrednost troškova održavanja zasada višanja, malina i kupina u iznosima bliže navedenim ovim podneskom.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, zaključujući da je isti zasnovan na odredbama Zakona o obligacionim odnosima o naknadi štete zbog izgubljene dobiti i sticanju bez osnova, a s tim u vezi i odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (potraživanje naknade koristi). Prvostepeni sud je smatrao da između radnje tužene i eventualno nastale štete za tužioca, odnosno Preduzeća „APTG United“ d.o.o. koje je svoje potraživanje ustupilo tužiocu, a koje je opredeljeno kao izgubljena dobit, ne postoji direktna uzročna veza koja je uslov za postojanje odgovornosti tužene. S obzirom na sled događaja, odnosno zakupa spornog zemljišta i formiranja voćnih zasada, razgraničenje društvene i državne svojine u pogledu parcela, a nakon toga utvrđene ništavosti ugovora o zakupu između ZZ „Tomaševac“ i Preduzeća „LLT Agro“ d.o.o. presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 425/08 od 30.06.2008. godine, kao i činjenice da je 2009. godine zemljište od strane Preduzeća “APTG United“ d.o.o. predato u posed tuženoj, u konkretnom slučaju nema štetne radnje koja se može pripisati tuženoj za eventualnu štetu koju je pretrpelo pomenuto preduzeće, te time ni osnova za obavezivanje tužene na naknadu izgubljene dobiti (očekivanog prihoda). Osnov za ulaganje u samo zemljište je otpao donošenjem navedene pravnosnažne presude, nakon čega je Preduzeće “APTG United“ d.o.o. istupilo iz poseda zemljišta sa postojećim zasadom i vratilo ga tuženoj 2009. godine. Savesnost na strani navedenog preduzeća, kao lica koje je izgubilo posed u odnosu na vlasnika zemljišta, ovde tuženu, ceni se prema odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojima se reguliše zaštita prava svojine, i to člana 38. stav 8. i člana 40. stav 2. ovog Zakona, pa imajući u vidu vreme kada je Preduzeće “APTG United“ d.o.o. istupilo iz poseda i zemljište sa postojećim zasadima vratilo tuženoj, i vreme podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari (10.12.2013. godine), prvostepeni sud je ocenio osnovanim prigovor zastarelost potraživanja koji je istaknut od strane zastupnika tuženog u podnesku od 05.09.2019. godine. Pri tome, prvostepeni sud je početak roka zastarelosti računao u odnosu na poslednji dan u 2009. godini, s obzirom da se parnične stranke nisu izjasnile o tačnom datumu predaje zemljišta tuženoj u posed, već samo o godini. Okolnost da je zahtev kvalifikovan po pravilima o sticanju bez osnova nema značaja za primenu opšteg zastarnog roka od 10 godina iz člana 371. ZOO, u situaciji kada je za konkretno potraživanje naknade stečene koristi propisan poseban (kraći) zastarni rok, kako to proizlazi iz same odredbe člana 371. ZOO.

Drugostepeni sud je prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda, pri čemu je ocenio da isticanje prigovora zastarelosti tek u podnesku od 06.09.2019. godine ne znači da je tužena prekludirana sa isticanjem ovog prigovora, s obzirom na član 398. stav 3. ZPP, kao i na činjenicu da je prigovor zastarelosti materijalno-pravni prigovor koji se može istaći do zaključenja glavne rasprave. Ovaj prigovor se ne može smatrati novim činjenicama i novim dokazima koji se u ponovnom postupku mogu iznositi i predlagati pod uslovima iz navedene zakonske odredbe, jer predstavlja pravo koje stranka može koristiti do određenog trenutka u parnici. Stoga, prigovor zastarelosti, kao materijalno-pravni prigovor, stranka može da istakne prvi put i u ponovnom postupku, nakon ukidanja prvostepene presude, sve do zaključenja glavne rasprave.

S obzirom na nespornu činjenicu utvrđenu u prvostepenom postupku o vremenu predaje zemljišta i voćnih zasada tuženoj, uvid u predmet P 611/2010 Osnovnog suda u Zrenjaninu i P 5148/19 ima karakter nove činjenice i novog dokaza, zbog čega drugostepeni sud nije prihvatio izvođenje dokaza, pri čemu i drugostepeni sud smatra da se u konkretnom slučaju primenjuje kraći zastarni rok iz člana 38-40. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev, prihvatajući prigovor zastarelosti potraživanja koji je istakao zakonski zastupnik tužene.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi prihvatili iskaz tužioca u pogledu vremena predaje u posed spornog zemljišta tuženoj i odredili da zastarelost počinje da teče od 31.12.2009. godine, a svi navodi revizije kojima se ovako utvrđena činjenica osporava predstavljaju nove dokaze koje je tužilac mogao da istakne u toku prvostepenog postupka, što nije učinio, a nije dokazao da bez svoje krivice nije mogao da istakne nove dokaze na okolnost tačnog datuma predaje spornog zemljišta tuženoj, u smislu člana 398. stav 3. ZPP.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije u kojima se ističe da je trebalo da sudovi primene Zakon o obligacionim odnosima i institut sticanja bez osnova iz člana 210. navedenog Zakona. Potraživanje naknade nužnih i korisnih troškova od strane savesnog, odnosno nesavesnog držaoca stvari propisano je članovima 38. stav 8. i 40. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji su nižestepeni sudovi pravilno primenili u ovoj parnici, kada su odlučivali o osnovanosti tužbenog zahteva i prigovoru zastarelosti potraživanja, jer sud nije vezan za pravni osnov koji je tužilac naveo u tužbi, u smislu člana 192. stav 4. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić