U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Savić, advokat iz ..., protiv tuženih – protivtužilaca BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Dimić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Željka Japundža, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4379/17 od 04.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca – protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4379/17 od 04. 12. 2020. godine u stavu prvom izreke.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca – protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4379/17 od 04.12.2020. godine u delu kojim je odbijena žalba tužioca – protivtuženog, ukinute presude Višeg suda u Beogradu P 801/2013 od 01.12.2016. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu P 801/2013 od 08.05.2017. godine i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev i odlučeno da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

ODBIJA SE zahtev tužioca – protivtuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 801/2013 od 01. 12. 2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da solidarno isplate tužiocu iznos od 15.332.071,37 dinara sa zateznom kamatom od 24.02.2004. godine do isplate, stavom drugim izreke je odlučeno o protivtužbenom zahtevu odbajanjem tog zahteva i stavom trećim odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Naknadno donetim rešenjem od 08.05.2017. godine koje slovi ispravkom presude, izmenjena je meritorna odluka iz stava drugog izreke navedene presude, tako što je drugačije odlučeno o tužbenom zahtevu, a takođe izmenjena i odluka o troškovima spora.

Apelacioni sud u Beogradu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž 4379/17 od 04.12.2020. godine, kojom je odlučio o žalbama tužioca, tako što je u stavu prvom izreke odbio žalbu tužioca i potvrdio rešenje o ispravci prvostepene presude u delu označavanja vrednosti predmeta spora po tužbi i konstatacije da je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke u preostalom delu prvostepene odluke su ukinute i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je predloženo solidarno obavezivanje tuženih – protivtužilaca da tužiocu – protivtuženom isplate iznos od 15.332.017,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.02.2004. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, odbijen protivtužbeni zahtev kojim je predloženo obavezivanje tužioca – protivtuženog da tuženima – protivtužiocima na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 11.702.701,00 dinara sa kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati počev od 17.07.2016. godine do isplate, te je stavom trećim odlučeno da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, dela kojim je potvrđeno rešenje o ispravci prvostepene presude, prvostepena presuda ukinuta i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev i odlučeno o parničnim troškovima, tužilac – protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 373. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2 tačka 5 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011... 18/2020), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506 stav 2 istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena protiv rešenja sadržanog u stavu prvom izreke drugostepene presude. Nije u pitanju rešenje kojim se okončava postupak, odnosno rešenje protiv kojeg bi revizija bila dozvoljena po članu 420 ZPP, pa je iz navedenog razloga, a na osnovu člana 413 ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u preostalom delu primenom čl 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP na koju je revizijom ukazano, pošto je drugostepeni sud ocenio izvedene dokaze na raspravi održanoj dana 06.10.2020. godine i odluku zasnovao na jasno navedenim i prihvatljivim razlozima. Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Od činjenica bitnih za pobijani deo presude sud utvrđuje da su dana 11.09.2001. godine tuženi – protivtužioci, kao investitori, koje je zastupao kao punomoćnik tužilac – protivtuženi, zaključili sa GG, kao izvođačem radova ugovor o građenju stambene zgrade u ..., ulica ... broj ... . Ugovorena je cena radova u iznosu od 1.254 DM/1 m2 neto površine, da dinamiku plaćanja opredeljuju avansna situacija, privremene situacije i konačni obračun, rok izvođenja radova predviđen je do 01.07.2002. godine i sukcesivno dostavljanje projektne dokumentacije. Prema sporazumu stranaka, tužilac – protivtuženi preuzeo je obavezu pružanja svih pravnih i faktičkih radnji u svrhu izgradnje navedene nepokretnosti. Tužilac – protivtuženi dokumentaciju nije pribavio, već je izvođenje građevinskih radova vršeno po njegovim usmenim nalozima, on je vršio nadzor nad izvedenim radovima, a građevinski dnevnik i građevinska knjiga nisu vođeni. Za navedeno radno angažovanje tuženi – protivtužioci su mu mesečno isplaćivali po 1.000 DM, ukupno za ceo posao 6.000 DM.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, sud nalazi da su stranke zaključile ugovor sa elementima ugovora o delu iz člana 600. i ugovora o nalogu iz člana 749. Zakona o obligacionim odnosima, koji je u celosti realizovan.

Tužilac – protivtuženi je radnje preduzimao u ime i za račun tuženih – protivtužilaca, kao investitora, a ne u lično ime, te nije po članovima 228. i 231. ZPP pružio dokaze na tvrdnju, na kojoj činjenično zasniva tužbu, da je naknada za njegovo radno angažovanje ugovorena u visini od 3,5% vrednosti izvedenih radova na objektu. Tužilac – protivtuženi u reviziji potvrđuje pravilnost utvrđenja činjenica o visini isplaćene naknade za radno angažovanje, te da on nema dokaza da je ugovorena naknada bila 3,5% od vrednosti izvedenih radova. Međutim, iskazuje stanovište da mu sporna naknada pripada kao pravična u skladu sa odredbama članova 623. i 761. Zakona o obligacionim odnosima, pošto u praksi izrada planske dokumentacije iznosi 1-2%, a nadzora 1-5% od vrednosti izgrađenog objekta. U konkretnom slučaju utvrđeno je da izvođenju građevinskih radova nije prethodila planska dokumentacija, niti ih je pratila građevinska dokumentacija, te da su tuženi – protivtužioci naknadu isplatili u skladu sa sadržinom ugovorenog i realizovanog pravnog posla. Prema tome, nema osnova za dosudu tražene naknade u većem iznosu spram standarda za ugovaranje poslova izrade projektne dokumentacije i nadzora u građevinarstvu, pošto je naknada isplaćena u skladu sa sporazumom stranaka (član 26. Zakona o obligacionim odnosima).

Sud je vezan činjeničnim osnovom tužbe, pa je prihvatljivo stanovište drugostepenog suda da tužilac – protivtuženi nije aktivno legitimisan da zahteva isplatu po osnovu nepredviđenih i naknadno izvedenih radova na drugim objektima tuženih – protivtužilaca, pošto je činjenično utvrđeno da izvođači radova svoja prava na isplatu ostvaruju u pokrenutoj parnici protiv tuženih – protivtužilaca koja se vodi pod brojem P 73053/10.

Imajući u vidu da su tužbeni i protivtužbeni zahtev u konačnom odbijeni, kao i visinu potraživanja stranaka po postavljenim zahtevima u postupku, pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 153. stav 2. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji u stavu trećem, doneta je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić