Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Todorović, advokat iz ..., protiv tuženih: Opštine Stari Grad i Zadužbine BB, ..., koje zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo, po tužbi radi utvrđenja i po protivtužbi radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 68/18 od 11.07.2019. godine i o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1000/16 od 22.06.2017. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 68/18 od 11.07.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1000/16 od 22.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 20621/11 od 16.06.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je stekao pravo zakupa na neodređeno vreme na stanu br .., površine 129 m2, koji se nalazi na ... spratu zgrade u ul. .... br. .. u ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti, a da se tužena Zadužbina BB obaveže, da u svojstvu zakupodavca, sa tužiocem zaključi ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Stavom drugim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev pa je obavezan tužilac da se sa svim licima i stvarima iseli iz navedenog stana, a stavom trećim izreke tužilac je obavezan i da tuženoj Opštini Stari Grad naknadi troškove parničnog postupka od 225.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1000/16 od 22.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene Zadužbine BB za nakandu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP (pogrešno se pozivajući na član 404. novog ZPP).

Rešenjem R3 68/18 od 11.07.2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odluči o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP.

Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava zakupa na stanu, podneta je 31.12.2004. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 100.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 78,8850 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.267,67 evra. Protivtužba radi iseljenja podneta je 12.01.2005. godine, a vrednost predmeta spora označena je u visini od 1.000.000,00, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja protivtužbe, od 79,4110 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 12.592,71 evro.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se i tužbeni i protivtužbeni zahtev odnose na nenovčano potraživanje, u kome označene vrednosti predmeta spora ne prelaze dinarsku protivvrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 23. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić