Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tužena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2. tačka 12. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23) i utvrdio da su revizije tužioca i tužene delimično osnovane.

Pobijana presuda nije doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2.tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu presude Vrhovnog suda Vojvodine broj Kž. 782/1946 od 23.11.1946. godine, kojom je potvrđena presuda Okružnog suda u Novom Sadu broj K. 252/1946 od 16.09.1946. godine pokojnom VV je izrečena mera konfiskacije celokupne imovine, u koju je bilo uključeno i poljoprivredno dobro Kamendin. Pre toga, nezavisno od iste, a po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23.08.1945. godine posed VV postao je državni posed na osnovu Odluke Okružnog narodnog odbora Novi Sad, Odseka za agrarnu reformu i kolonizaciju broj 4974/46 od 19.02.1946. godine i konačne odluke Okružnog agrarnog suda Novi Sad broj 2392 od 26.04.1946. godine.

Poljoprivredno dobro Kamendin u Sirigu osnovano je 1946. godine, kao Ogledno dobro, na nacionalizovanom poljoprivrednom zemljištu koje se do tada nalazilo u vlasništvu porodice VV. Na osnovu rešenja Skupštine APV broj 18160 od 21.10.1950. godine osnovan je Pokrajinski zavod za stočarstvo kao samostalna naučna ustanova, kome je 1952. godine pripojeno Ogledno dobro Kamendin. Godine 1959. Zavod za stočarstvo nastavlja rad kao naučna ustanova republičkog značaja pod nazivom Institut za govedarstvo i svinjarstvo, a 1961. godine menja naziv u Institut za stočarstvo. Institutu za stočarstvo je Ogledno dobro Kamendin bilo pripojeno sve do 1976. godine, kada su tada već OOUR Institut za stočarstvo i OOUR Ogledno dobro Kamendin ušli u sastav Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Samoupravnim sporazumom o razgraničenju sredstava i njihovih izvora od 20.11.1975. godine sačinjen je deobni bilans imovine sa stanjem na dan 01.01.1975. godine. Kamendin se 1989. godine izdvaja iz sastava Poljoprivrednog fakulteta. U registru kod Trgovinskog suda u Novom Sadu u registarskom ulošku broj 1-1341, rešenjem broj Fi-2685 od 12.12.1989. godine, upisano je Društveno preduzeće Poljoprivredno dobro „Kamendin“ sa potpunom odgovornošću, koje je rešenjem broj Fi-3784/90 od 28.12.1990. godine promenilo status i organizovalo se kao Deoničarsko društvo Poljoprivredno dobro „Kamendin“ sa p.o. Sirig, Kamendin bb.

U zemljišnim knjigama na navedenim nepokretnostima je bila upisana društvena svojina, a kao nosilac prava korišćenja je bio upisan najpre Institut za stočarstvo iz Novog Sada, Ogledno dobro „Kamendin“ iz Siriga, a potom isključivo tužilac.

Tužilac je u različitom statusu svog organizovanja, svojim sredstvima gradio građevinske objekte namenjene ratarskoj i stočarskoj proizvodnji zajedno sa ukupnom infrastrukturom. Objekte je gradio na poljoprivrednom zemljištu, u to vreme, u društvenoj svojini, na kom zemljištu je tužilac u javnoj evidenciji stvarnih prava bio upisan kao korisnik zemljišta.

Tužilac je raspolagalo sa društvenim kapitalom, i želelo je da utvrdi vrednost kapitala na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik RS“, br. 32/97) i Zakona o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala („Službeni list SRJ“, br. 29/96). U tom cilju ovlašćeni procenjivač – Udruženje sudskih veštaka „Vojvodina“ Novi Sad, sa rukovodiocem tima procenitelja dr Nedeljkom Ticom, sačinio je decembra 1998. godine izveštaj o proceni vrednosti kapitala DD „Kamendin“ iz Siriga u kojem je, između ostalog, u delu o proceni vrednosti zemljišta navedeno da DD „Kamendin“ iz Siriga na dan 31.12.1997. godine koristi 1179 hektara, 15 ari i 77 kvadratna metra poljoprivrednog zemljišta. Od toga je poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini sa pravom korišćenja DD „Kamendin“ iz Siriga u površini od 12 hektara, 68 ari i 46 kvadratnih metara. U državnoj svojini je 1166 hektara zemljišta, 47 ari i 31 kvadratni metar poljoprivrednog zemljišta. Na osnovu toga procenjeno je zemljište u društvenoj svojini sa pravom korišćenja DD „Kamendin“ iz Siriga, dok se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini ne procenjuje, odnosno smatra se, pošto je u tuđem vlasništvu, da se ne obuhvata, u skladu sa propisima u poslovnoj aktivi nego se evidentira u tzv. vanbilasnoj evidenciji. Pored toga, izvršena je i procena vrednosti građevinskih objekata, opreme, pre svega poljoprivredne mehanizacije, osnovnog stada, dugoročnih finansijskih plasmana, obrtne imovine i procena vrednosti obaveza. Nakon izvršene procene vrednosti kapitala DD PD „Kamendin“ iz Siriga je podneo zahtev Direkciji za procenu vrednosti kapitala, koja je u sprovedenom postupku na osnovu člana 41. stav 2, a u vezi člana 40. stav 1. tačka 2. Zakona o svojinskoj transformaciji i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku 28.08.2000. godine donela rešenje broj 151/99-17 kojim je verifikovala procenjenu vrednost ukupnog osnovnog kapitala DD PD „Kamendin“ koja na dan 31.12.1997. godine iznosi 26.996.000,00 novih dinara, od čega je društveni kapital u iznosu od 26.882.617,00 novih dinara, a akcijski kapital u iznosu od 113.338,00 novih dinara. DD PD „Kamendin“ iz Siriga je po dobijanju rešenja broj 151/99-17 od 28.08.2000. godine ušlo u postupak svojinske transformacije, a sve u skladu sa članom 10. Zakona o svojinskoj transformaciji. Pre toga je rešenjem broj Fi-2085/2000 od 30.06.2000. godine promenio status i organizovao se kao Akcionarsko društvo Poljoprivredno dobro „Kamendin“, Sirig, Kamendin bb, matični broj ... . Posle završenog prvog kruga svojinske transformacije – sticanja akcija po osnovu upisa, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je u postupku kontrole zakonitosti postupka svojinske transformacije, na osnovu člana 77. Zakona o privatizaciji i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, donelo dana 07.02.2002. godine rešenje broj 151-1/99-23 kojim se verifikuje procenjena ukupna vrednost osnovnog kapitala AD Poljoprivredno dobro „Kamendin“ iz Siriga koja na dan 10.01.2001. godine iznosi 128.089.000,00 novih dinara i to sa sledećom strukturom: akcijski kapital u iznosu od 85.372.000,00 dinara i preostali društveni kapital koji se prenosi Akcijskom fondu u iznosu od 42.717.000,00 novih dinara.

Između AD PD „Kamendin“ iz Siriga i DOO „Dinamika“ iz Novog Sada, zaključen je ugovor o poslovno – tehničkoj saradnji zaključen je 31.12.2003. godine, u cilju regulisanja međusobnih odnosa vezanih za poslovno – tehničku saradnju, u oblasti finansiranja i organizacije proizvodnje, plasmana proizvoda, investicionog održavanja, upošljavanja radne snage, a sve radi ostvarenja zajedničkih interesa.

DOO „Dinamika“ iz Novog Sada je kupila paket akcija Akcijskog fonda koji je tužena iznela na tržište hartija od vrednosti – berzu, a potom i akcije malih akcionara i postala je isključivi vlasnik ovog imanja i subjekta kao akcionarskog društva.

Na osnovu člana 7. stav 3. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine („Službeni glasnik RS“, br. 49/92 i 54/96), Vlada Republike Srbije je donela rešenje 05 broj 464-4814/2005 od 18.08.2005. godine da se Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, da na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, ukupne površine 1.155 ha 91 a 32 m2, čiji je dosadašnji korisnik bilo DD PD „Kamendin“ iz Siriga, uz naknadu za korišćenje koja iznosi 4.811.489,00 dinara. Uslovi, način i rok korišćenja predmetnih nepokretnosti uređeni su ugovorom o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji je 29.08.2005. godine zaključen između Republike Srbije – Vlade – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivrednog fakulteta, Departman za stočarstvo. Na osnovu ovog ugovora Opštinski sud u Temerinu je rešenjem Dn. 119/05 od 21.12.2005. godine dozvolio uknjižbu prava korišćenja na navedenim nepokretnostima u korist Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivrednog fakulteta, Departman za stočarstvo – na rok od 10 godina. Tužbom u upravnom sporu protiv napred navedene odluke Vlade, tužilac je uspeo da izdejstvuje poništenje iste i to presudom Vrhovnog suda Srbije U. 7772/05 od 28.09.2006. godine. Nakon što je Vrhovni sud Srbije poništio rešenje Vlade Republike Srbije 05 broj 464-4814/2005 od 18.08.2005. godine, to je na zahtev AD PD „Kamendin“ iz Siriga RGZ Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 rešenjem broj: 952-02-15895/2012 od decembra 2018. godine izvršila brisanje napred navedenog upisa.

Komisija za izlaganje na javni uvid podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta je prilikom preuzimanja evidencije stvarnih prava na nepokretnostima od strane suda, predmetno poljoprivredno zemljište upisala kao državnu svojinu sa pravom korišćenja nadležnog ministarstva za poljoprivredu, izostavljajući upise građevinskih objekata sagrađenih na njemu, koji su do tada bili upisani u zemljišnoj knjizi sa pravom korišćenja tužioca i obuhvaćeni procenom vrednosti društvenog kapitala prilikom svojinske transformacije tužioca u deoničarsko, a potom i akcionarsko društvo.

Tužilac je u toku ovog postupka vodio postupak pred RGZ SKN Temerin kako bi prvo ispravio brisanje građevinskih objekata iz javne evidencije stvarnih prava koji su morali biti preuzeti iz zemljišne knjige i njihov upis u evidenciju stvarnih prava RGZ SKN. Kada je ovaj deo postupka ispravke upisa pravnosnažno okončan i kada su građevinski objekti ponovo upisani i u listu nepokretnosti, izostao je ranije izvršeni upis da je predmetno poljoprivredno zemljište državna svojina sa pravom korišćenja nadležnog ministarstva poljoprivrede, kao i objekti sagrađeni na njemu, pa je tužilac bio prinuđen da pred RGZ SKN Temerin vodi i postupak ispravke upisa svojine na objektima tako što bi se tužilac upisao kao njihov isključivi vlasnik. Na svim objektima upisanim u V listu, lista nepokretnosti br. ... KO Sirig upisana je privatna svojina u 1/1 dela u korist A.D. P.D. „Kamendin“ Sirig, osim na pomoćnoj zgradi br. 1 izgrađenoj na parceli br. .. (objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju), pomoćnoj zgradi br. 10 izgrađenoj na parceli br. ... (objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju), na kojima je upisano pravo korišćenja A.D. P.D. „Kamendin“ Sirig, na pomoćnoj zgradi br. 1 (klanica) sagrađena na parceli br. ... (deo objekat ima odobrenje za upotrebu/izgrađen pre propisa/preuzet iz zemljišne knjige) na kojoj je u 492/724 dela upisano pravo svojine a na 232/724 dela upisano pravo korišćenja A.D. P.D. „Kamendin“ Sirig, i na pomoćnoj zgradi br. 1 sagrađenoj na parceli br. .. (objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju) na kojoj je upisano pravo korišćenja A.D. P.D. „Kamendin“ Sirig. Napred navedeni upis prava svojine i korišćenja na izgrađenim objektima upisanim u V list nepokretnosti, izvršen je u korist A.D. P.D. „Kamendin“ Sirig na osnovu rešenja Republičkog geodetskog zavoda Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 – Temerin broj 952-02-1556/2012C od 06.02.2017. godine. Po žalbi Republike Srbije, navedeno rešenje je delimično poništeno rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-2 broj 952-02-23-1588/2017 od 17.05.2017. godine u delu u kome se dozvoljava upis držaoca u korist AD PD „Kamendin“, sa udelom 1/1 i to u listu nepokretnosti broj ... na pomoćnoj zgradi br. 1 površine u gabaritu 8 m2, izgrađenoj bez odobrenja za gradnju na katastarskoj parceli br. .., dosadašnjeg korisnika Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa delom poseda 1/1 i na pomoćnoj zgradi br. 1 površine u gabaritu 13 m2, na katastarskoj parceli br. .. dosadašnjeg korisnika Ministarsvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa delom poseda 1/1, dok je u preostalom delu žalba Republike Srbije izjavljena na napred navedeno rešenje u delu koji se odnosi na nekretnine upisane u list nepokretnosti broj ... KO Sirig, odbijena. Navedeno rešenje nije pravnosnažno jer je Republika Srbija Upravnom sudu podnela tužbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-1588/2017 od 17.05.2017. godine, koji postupak se vodi pod poslovnim brojem III-27 U. 9140/17 i još nije okončan. Pored toga, u G listu, lista nepokretnosti br. ... KO Sirig izvršena je zabeležba postojanja infrastrukturnih vodova (zalivnog sistema, dalekovoda, vodovoda i dr.) koji su predmet upisa u posebnom postupku RGZ Službe za katastar nepokretnosti, po zaključku RGZ SKN Novi Sad 2 – Temerin broj 952-02-1556/2012 od 09.10.2015. godine.

Tužilac ne spori da je poljoprivredno zemljište na kojem su sagrađeni građevinski objekti i poljoprivredno zemljište koje služi za redovnu upotrebu tih objekata, u postupku izlaganja podataka premera, pravilno upisano kao državna svojina, budući da tužilac ovo poljoprivredno zemljište nije stekao teretnim pravnim poslom.

Potvrdom koju je izdao RGZ Služba za katastar nepokretnosti broj 955-6- 39/2005 od 03.06.2005. godine, konstatovano je, između ostalog, da ukupna površina koju koristi DD PD "Kamendin" u KO Kamendin je 976 ha 43 ara i 43m2. Ukupna površina u državnoj svojini, a koristi je DD PD „Kamendin" u KO Kamendin iznosi 976 ha 43 ari i 43m2. Ukupna površina zemljišta za koje je DD PD „Kamendin" dokazala da je stekla teretnim pravnim poslovima iznosi u KO Sirigu 45 ari 30 m2. Površina zemljišta u državnoj svojini odgovara stanju na dan stupanja na snagu Zakona o pretvaranju društvene svojina na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine („Službeni glasnik RS“, br. 49/92 i 54/96) Navedenim popisom obuhvaćeno je svo poljoprivredno zemljište koje koristi DD PD „Kamendin" u k.o. Kamendin i k.o. Sirig.

„Kamendin“ AD se nalazi u kompleksu poljoprivrednog zemljišta, jugozapadno od mesta Sirig i prostire se većim delom u katastarskoj opštini Sirig i manjim u katastarskoj opštini Čenej. Kompleks predstavlja osmišljenu celinu namenjenu stočarskoj proizvodnji.

„Kamendin“ AD je kompanija koja je u proteklih 7 decenija razvijana kao jasna i nedvosmislena integralna celina na ukupno 1.128 ha zemljišta namenjenog poljoprivrednoj proizvodnji stočne hrane i žive stoke, prerađivačkoj delatnosti u klanici kao i maloprodaji mesa i prerađevina od mesa. Rezultati dugogodišnjeg ulaganja u poljoprivrednu infrastrukturu ogledaju se u izgrađenoj crpnoj stanici, specijalizovanom vodovodu i zalivnom sistemu, u više desetina objekata stočarske i prerađivačke proizvodnje, putnoj i elektro mreži, u stambenim objektima i restoranima društvene ishrane za zaposlene, odgovarajućoj savremenoj poljoprivrednoj mehanizaciji u vlasnitšvu tužioca, ljudskim resursima i drugim integralnim elementima.

Na parcelama br. ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., .., ..., ..., ..., ..., ..., ..., .., ..., ..., .., .., .., .., .., .., ..., .., .., .., koje su upisane u listu nepokretnosti broj ... KO Sirig i listu nepokretnosti broj .. KO Sirig, nalaze se stambeni objekti koje koriste radnici zaposleni kod tužioca i poslovne zgrade koje služe za proizvodnju tužiocu, te se kompletno poljoprivredno dobro nalazi u poljoprivrednom reonu i na njemu se mogu graditi objekti namenjeni poljoprivrednoj proizvodnji i unapređenju iste kao i objekti koji su neophodni za funkcionisanje poljoprivrednih dobara shodno zakonskim propisima.

Zalivni sistem celog kompleksa počinje sa crpnom stanicom „Jegrička“ i glavni vod ide pravcem Sever - Jug ka imanju Kamendin. Izgrađena su tri paralelna voda koja su povezana za glavni vod a zalivni sistem funkcioniše po principu „centar pivota“ kojih ukupno ima devet. Mrežom zalivnog sistema pokriveno je 1047,50 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta, od koje površine se efektivno navodnjava 842 ha, od toga „centar pivotima“ 584,50 ha, a 239,50 ha se navodnjava „kišnim krilima“. Dužina vodova zalivnog sistema iznosi 13.374,00 m. Dubina ukupne zalivne mreže je na 1,80 m. Zalivni sistem je građen sedamdestih godina prošlog veka i sačinjen je geodetski elaborat koji je obuhvatio ukupnu vodovodnu mrežu ovoga sistema tako da je u javnim knjigama izvršena zabeležba njegovog postojanja. Ovaj zalivni sistem predstavlja podzemne vodove koji se upisuju u katastar vodova shodno čemu se može upisati i pravo svojine, te je postupak upisa u toku kod RGZ u Temerinu. Uz zalivni sistem kao sastavni deo sistema postoji i elektrovod. Dubina ukopanih elektro kablova je ista kao i dubina zalivnog sistema a dužina mu je 9.580,00 m. Ne radi se o montažno – demontažnom tipu zalivnog sistema, već o stacionarnom. Nadzemni delovi zalivnog sistema (kišna krila i „centar pivoti“) ne spadaju u građevinske objekte budući da predstavljaju mobilijare, odnosno pokretnu stvar, te se mogu razmontirati. Stacionarni deo čine crpna trafostanica, sistem podzemnih cevovoda ukopanih na dubinu oko 1,80 m i elektomreža, i ti delovi imaju status građevinskog objekta. Gradnja je bila 1975. godine, što je utvrđeno na osnovu podataka navedenih na crpnoj pumpi objekta, i u to vreme se nije tražila građevinska i upotrebna dozvola. Razlika koja se javlja između površine koju pokriva zalivni sistem (1047 ha) i realne površine poljoprivrednog zemljišta koja se zaliva (854 ha) se ogleda u činjenici da se zalivanje vrši nadzemnim instalacijama „centar pivotima“ (kružno zalivanje) koji predstavljaju mobilijar i koji vrše zalivanje „u krug“ tako da se između postojećih „krugova“ koji se zalivaju javljaju određene površine zemljišta koje se ne zalivaju, a praktično su pokrivene zalivnim sistemom.

Pored objekata koji se nalaze na lokaciji za potrebe samog transporta i kolovoznog prevoza kao i komunikacija između pomenutih navedenih parcela postoji putna mreža koja je obeležena putnim parcelama .., .., .., .. i .. koje su takođe upisane u listu nepokretnosti br. ... KO Sirig, kao i platoi ili piste na parcelama ..., .., .., .... Deo putne mreže i platoa je betonski deo asfaltni, a putna mreža sa platoima iznosi 27.639,00 m. Kompleks je snabdeven i telefonskom mrežom u dužini od 2.269,11m. Isto tako pored zalivnog sistema kroz kompleks je provučena i vodovodna mreža u dužini od 4.580,72 m. Energentska visokonaponska i niskonaponska mreža izgrađena je u dužini od 8.491,44 m. Na kompleksu postoje tri trafostanice i to: crpna stanica – snage 400 kWa, ambulantne – snaga 250 kWa i silos – snaga 630 kWa.

Prema nalazu veštaka tržina vrednost svih objekata sa infrastrukturnim objektima iznosi 831.136.759,00 dinara ili 10.546.189,52 evra, primenom srednjeg kursa NBS od 78,8092 dinara za 1 evro, za septembar 2007 godine.

Veliki broj građevinskih objekata je građen pre donošenja propisa o gradnji građevinskih objekata. Tužilac je sagradio zgrade i ostale nedzemne objekte bliže navedene u obrazloženju drugostepene odluke. Zemljište pod zgradom, objektom i zemljište oko zgrade obuhvata parcele bliže navedene u obrazloženju drugostepene odluke. Nadzemna linijska infrastruktura - puteva i kanali za odvodnjavanje obuhvataju 11 ha 37 a 24 m2 i nalaze se na parcelama bliže navedenim u obrazloženju drugostepene odluke. Od toga je 6,8 ha kanala za odvodnjavanje na kojima je od 2,26 ha korisnik AD PA „Kamendin“, a putevi su 9,49 ha. Gore navedena infrastruktura služi za prilaz poljoprivrednom zemljištu, kao i za odvođenje istog i prikupljanje viška vode sa područja KO Čenej, koja se preko ovih kanala slobodnim padom odvodi u Jegričku. Na kanalu odvodnjavanja postavljeni su betonski mostovi za prelaz sistema „centar pivot“.

Podzemni hidro vodovi (mreža) i podzemni elektrovodovi do „centar pivot“ postrojenja su dužine 11.169,64 m, od toga na k.o. Sirig je 9.167,99 m, k.o. Čenej je 2.001,65 m. Obuhvataju zemljište u površini od 752 ha 81 a 30 m2 i nalaze se na parcelama bliže navedenim obrazloženju drugostepene odluke.

Navodnjavanje parcela .. i .. KO Sirig vrši se pomoću infrastrukture navodnjavanja sa parcele .. i .. KO Sirig preko kišnih krila i bum sistema u površini od 48 ha 46 a 29 m2. Navodnjavanje parcela ..., .. i ... KO Sirig vrši se pomoću infrastrukture navodnjavanja sa parcele ... KO Sirig preko kišnih krila i bum sistema u površini od 74 ha 0 a 87 m2. Navodnjavanje parcela u KO Čenej vrši se pomoću infrastrukture navodnjavanja sa parcele .., .., .., .. i .. KO Sirig preko kišnih krila i bum sistema u površini od 100 ha 41 a 81 m2.

Agenciji za restituciju, Područnoj jednici Novi Sad obratili su se AA i BB, ovde umešači na strani tužene, zahtevom za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje broj 46-017798/2014, u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/2013, 142/2014, 88/2015 – Odluka USS „Sl. glasnik RS“ i br. 95/2018). Delimičnim rešenjem Agencije za resituciju, Područna jedinica Novi Sad broj 46-017798/2014 od 15.04.2019. godine usvojen je zahtev, vraćena je imovina i utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika VV i to AA u obimu udela od ½ idealna dela i BB u obimu udela od ½ idealna dela na poljoprivrednom zemljištu bliže navedenom u obrazloženju drugostepene odluke, koje je oduzeto bivšem vlasniku VV Odlukom ONO Novi Sad, Odsek za agrarnu reformu i kolonizaciju broj 4974/46 od 18.02.1946. godine, na osnovu člana 3. stav 1. Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je objekte koji su predmet tužbenog zahteva izgradio sopstvenim sredstvima i tako stekao pravo svojine na njima shodno članu 21. stav 1, člana 22. stav 1 i člana 24, stav 1. Zakona o onovama svojinskopravnih odnosa, kao i da pravo svojine ne može steći na poljoprivrednom zemljištu koje je shodno Zakonu o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine, Zakonu o javnoj svojini i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, postalo državna, odnosno javna svojina, s obzirom da tužilac u zakonom određenom prekluzivnom roku nije podneo zahtev za pretvaranje državne svojine u druge oblike svojine.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije tužene, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava pravilno odlučio kada je utvrdio da je tužilac isključivi vlasnik nepokretnosti - porodičnih stambenih zgrada i pomoćnih zgrada upisanih u list nepokretnosti br. ... KO Sirig bliže navedenih u stavu trećem tački 1. izreke drugostepene odluke i da je vlasnik građevinskih objekata - infrastrukture, zabeleženih u G) listu lista nepokretnosti br. ... KO Sirig, i to: mreže zalivnog sistema, cevovoda sa pratećim objektima - podzemnim hidrantima bez zatvarača i vazdušnim ventilima (stav tri tačka 3. izreke drugostepene odluke)

Tužilac je svojim sredstvima izgradio nepokretnosti - porodične stambene zgrade i pomoćne zgrade upisane u list nepokretnosti br. ... KO Sirig, koje su bliže navedene u stavu trećem tački 1. izreke drugostepene odluke i građevinske objekte - infrastrukture, zabeleženih u G) listu lista nepokretnosti br. ... KO Sirig, i to: mreže zalivnog sistema, cevovoda sa pratećim objektima - podzemni hidranti bez zatvarača i vazdušni ventili, a koje su izgrađene na poljoprivrednom zemljištu koje je tužiocu dato na korišćenje. Zakonom o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala (''Službeni list SRJ'', br. 29/96) uređeni su osnovi promene vlasništva društvenog kapitala u preduzećima i drugim oblicima organizovanja koji raspolažu društvenim kapitalom i utvrđena obaveza procene vrednosti tog kapitala. Polazeći od tog osnovnog zakona, Republički zakon o svojinskoj transformaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 32/97) je propisao da se svojinska transformacija vrši u preduzeću i drugom obliku organizovanja koja raspolaže društvenim i državnim kapitalom u skladu sa saveznim zakonom koji uređuje promenu vlasništva društvenog kapitala pod uslovima, na način i po postupku koji je propisan tim zakonom. U skladu sa navedenim propisima DD ''Kamendin'' Sirig je izvršilo svojinsku transformaciju, što je samo drugi izraz za privatizaciju, kako je to kasnije i regulisao Zakon o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 38/2001) kojim je stavljen van snage Zakon o svojinskoj transformaciji. Iz navedenih propisa proizlazi da se radi o promeni vlasništva društvenog kapitala u privatni kapital, a u ovom slučaju u odnosu na tužioca taj postupak je sproveden u svemu u skladu sa važećim propisima. U tom cilju ovlašćeni procenjivač – Udruženje sudskih veštaka „Vojvodina“ Novi Sad, sačinio je decembra 1998. godine izveštaj o proceni vrednosti kapitala DD „Kamendin“ iz Siriga, nakon čega je Direkcija za procenu vrednosti kapitala, rešenjem od 28.08.2000. godine odobrila procenu vrednosti kapitala, a posle završenog prvog kruga svojinske transformacije – sticanja akcija po osnovu upisa, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je u postupku kontrole zakonitosti postupka svojinske transformacije, na osnovu člana 77. Zakona o privatizaciji i člana 192. Zakona o opštem upravnom postupku, donelo 07.02.2002. godine rešenje kojim se verifikuje procenjena ukupna vrednost osnovnog kapitala AD Poljoprivredno dobro „Kamendin“ iz Siriga. Na opisani način, navedene nepokretnosti su prešle u svojinu tužioca. Zakon o privrednim društvima u članu 13. tačka 11. imovinu društva definiše kao pravo svojine i druga prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem, a osnovni kapital društva definiše kao razliku između ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društava odnosno ukupne vrednosti udela, odnosno akcija u društvu. Dakle, imovina i kapital društva su neodvojive kategorije, pri čemu jedna predstavlja vrednost druge. Sledom navedenog, tužilac ima pravo da u sudkom postupu zahteva da se utvrdi da ima pravo svojine na objektima koje je stekao u postupku privatizacije, osim na objektima koji faktički ne postoje ili su u posebnom režimu svojine, u skladu sa specijalnim propisima koji isključuju primenu opšteg propisa. Samim tim, privatizacijom tužioca imovina tog društva nije ostala društvena svojina, već, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, njegova svojina. Stoga je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je utvrdio da je tužilac isključivi vlasnik nepokretnosti - porodičnih stambenih zgrada i pomoćnih zgrada upisanih u list nepokretnosti br. ... KO Sirig bliže navedenih u stavu III tački 1. izreke drugostepene odluke i da je vlasnik građevinskih objekata - infrastrukture, zabeleženih u G) listu lista nepokretnosti br. ... KO Sirig, i to: mreže zalivnog sistema, cevovoda sa pratećim objektima - podzemnim hidrantima bez zatvarača i vazdušnim ventilima (stav tri tačka 3. izreke drugostepene odluke), pravilno ceneći izveštaj o proceni vrednosti kapitala DD“Kamendin“ iz decembra 1998. godine.

S tim u vezi, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu gradnje isključivi vlasnik nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti br. ... KO Sirig, i to: porodične stambene zgrade br. 13 sagrađene na parceli br. ..., pomoćne zgrade br. 15 sagrađene na parceli br. ..., pomoćne zgrade br. 1 sagrađene na parceli br. .., pomoćne zgrade br. 2 sagrađene na parceli br. .., pomoćne zgrade br. 3 sagrađene na parceli br. .., pomoćne zgrade br. 8 (trafostanica deh.) sagrađene na parceli br. ..., pomoćne zgrade br. 11 (trafo) sagrađne na parceli br. ..., pomoćne zgrade br. 1 sagrađene na parceli br. .. i pomoćne zgrade br. 1 sagrađene na parceli br. .. (stav četvri izreke drugostepene odluke) jer je utvrdio da ti objekti faktički ne postoje.

Neosnovani su i navodi revizije tužioca da je stekao pravo svojine i na objektima koji su u režimu javne svojine i to građevinskih objekata - infrastrukture, zabeleženih u G) listu lista nepokretnosti br. ... KO Sirig bliže navedenim u stavu četvrtom izreke drugostepene odluke. Navodi su neosnovani, jer su navedeni objekti opšte dobro u smislu člana 11. Zakona o javnoj svojini (Službeni glasnik“ RS br.72/11......153/20) i u posebnom svojinskom režimu, i to elektromreža i trafo stanice u kojima se reguliše napon električne energije i koje su sastavni deo elektromreže shodno članu 157. i 158. Zakona o energetici (Službeni glasnik“ RS br.145/14....62/23), vod nadzemne telefonske mreže sa pratećim objektima, shodno članu 32. Zakona o telekomunikacijama („Službeni glasnik“ RS br.44...50/09) i vodovodna mreža sa šahtovima i bunarima u smislu člana 11. stav 5. Zakona o javnoj svojini u vezi sa članom 13. stav 2. i članom 23. Zakona o vodama.

S obzirom na to da je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je vlasnik napred navedenih nepokretnosti bliže opisanih u stavu četvrtom izreke, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac isključivi vlasnik poljoprivrednog zemljišta na kome su sagrađeni ovi građevinski objekti, kao i poljoprivrednog zemljišta koje služi za njihovu redovnu upotrebu.

Pravilna je i odluka drugostepenog suda kojom je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je isključivi vlasnik poljoprivrednog zemljišta na kome su sagrađeni građevinski objekti - infrastrukture, zabeleženi u G) listu lista nepokretnosti br. ... KO Sirig, i to: mreže zalivnog sistema, cevovoda sa pratećim objektima - podzemni hidranti bez zatvarača i vazdušni ventili, kao i poljoprivrednog zemljišta koje služi za njihovu redovnu upotrebu (deo stava četvrti izreke drugostepene presude). Naime, drugostepeni sud je utvrdio da je zalivni sistem izgrađen na poljoprivrednom zemljištu i utvrđene su parcele na kojima se on prostire, kao i da površina zemljišta pod zalivnim sistemom iznosi 752 ha 81 a 30 m2, a pod pratećom nadzemnom linijskom infrastrukturom u vidu puteva i kanala za odvodnjavanje iznosi 11 ha 37 a 24 m2. Takođe, utvrđeno je da se ne radi o montažno – demontažnom tipu zalivnog sistema, već o stacionarnom, pri čemu nadzemni delovi zalivnog sistema (kišna krila i „centar pivoti“) ne spadaju u građevinske objekte, budući da predstavljaju pokretnu stvar, dok stacionarni deo čine crpna stanica sa dalekovodima i trafostanicom, sistem podzemnih cevovoda ukopanih na dubinu oko 1,80 m i elektomreža, i ti delovi imaju status građevinskog objekta. Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1. tačka 26b) definisani su podzemni delovi infrastrukture i sistema za navodnjavanje kao posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata koji se grade u poljoprivredne svrhe, a čijom se izgradnjom na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, kao i na građevinskom zemljištu koje se koristi u poljoprivredne svrhe, ne narušava korišćenje zemljišta na površini terena postojeće namene i izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju ovih objekata ne može se uslovljavati postojanjem, odnosno dovoljnom razvijenošću planske dokumentacije za područje na kome se nalaze parcele na kojima se planira izgradnja. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - drugi zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 - drugi zakon) u članu 2. stav 1. tačka 7) definisan je pojam navodnjavanja kao izgradnja, korišćenje i održavanje objekata i uređaja kojima se blagovremeno i kontinuirano dovodi voda u poljoprivredno zemljište u cilju dobijanja visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u pogledu tipa zalivnog sistema, kao i citirane odredbe navedenih zakonskih propisa, pravilno je stanovište drugostepenog suda da tužiocu ne može pripasti u svojinu poljoprivredno zemljište na kojem se nalazi zalivni sistem, pa samim tim ni ono zemljište koje služi za njegovu redovnu upotrebu, pre svega, navodnjavanje (odvodnjavanje). Ovo, jer predmetni zalivni sistem po svojoj prirodi predstavlja složenu stvar koja se sastoji od više delova, gde se nadzemni delovi (kišna krila i „centar pivoti“) mogu odvojiti bez oštećenja od stacionarnog dela, i kao takvi izmestiti sa predmetnog zemljišta. S druge strane, i sam stacionarni deo se sastoji od više delova, u pretežnom delu, od elektroenergetskih objekata, uređaja, vodova i postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, koji se nalaze u jedinstvenom tehničko - tehnološkom elektroenergetskom sistemu republike, kojim upravlja nadležno javno preduzeće. To sledi, da stacionarni deo, u napred navedenom delu, u suštini omogućava korišćenje nadzemnih delova zalivnog sistema, i kao takav on poprima obeležja pripatka, ali koji ne može da deli sudbinu glavne stvari, jer se nalazi u posebnom svojinskom režimu. U takvoj situaciji, preostaje jedino sistem podzemnih cevovoda, a kako je ovaj deo zanemarljiv u odnosu na vrednost zemljišta na kome se nalazi, to on ne može da vodi sticanju prava svojine na ovom poljoprivrednom zemljištu. Uostalom, tužilac u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, bi imao pravo prečeg zakupa tog poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini u skladu sa članom 64a, na koji način je tužiocu omogućeno da i dalje koristi predmetno poljoprivredno zemljište po osnovu gradnje zalivnog sistema.

Sa napred navedenih razloga navodi revizija stranaka o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjeni su kao nesonovani, pa je Vrhovni sud, primenom člana 414. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je kao vlasnik građevinskih objekata isključivi vlasnik zemljišta ispod tih objekata i zemljišta koje služi za njihovu redovnu upotrebu (stav tri tačka 2. izreke drugostepene odluke), pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Drugostepeni sud, pošto je smatrao da Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 54/96 i 62/2006 - drugi zakon) i Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - drugi zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 - drugi zakon), ne regulišu sticanje svojine po osnovu gradnje, da je stoga neophodna analogna primena odredaba o građenju na tuđem zemljištu, propisanih članom 24. – 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer u pogledu građenja između ranijih titulara društvene svojine u pravu postoji praznina. Ovo tim pre što je poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini dato tužiocu na korišćenje, radi obavljanja poljoprivredne proizvodnje, da je gradnja vršena u dužem vremenskom periodu na zemljištu koje je sve vreme bilo u posedu tužioca, bez obzira na njegove različite oblike statusnog organizovanja, te da je upravo tužilac vršio gradnju građevinskih objekata, koji služe za potrebe obavljanja njegove privredne delatnosti i što su kao takvi ušli u sastav njegovog kapitala. Po oceni drugostepenog suda, kako se radi o promeni svojinskog režima da je bitan uslov za primenu člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa savesnost graditelja i da je ovaj uslov u konkretnom slučaju ispunjen, jer je tužilac objekte gradio kada je bio upisan kao nosilac prava korišćenja na zemljištu na kojem je gradio, a objekte je gradio u svrhu obavljanja delatnosti radi koje je to pravo i stekao, da je gradnja izvršena očigledno uz znanje i saglasnost titulara društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu, o čemu svedoči višegodišnja mirna državina tužioca. S tim u vezi, u prilog osnovanosti prava svojine tužioca na izgrađenim objektima drugostepeni sud je smatrao da govori i konačna odluka RGZ Službe za katastar nepokretnosti o upisu prava svojine na izgrađenim objektima, s obzirom da je ona afirmativna za tužioca, kao i da je prilikom svojinske transformacije preostali društveni kapital iskazan u akcijama u određenom procentu pripao tuženoj tako što je prenet Akcijskom fondu, ali ga je tužena iznela na tržište hartija od vrednosti i otuđila – prodala, a što je takođe dokaz da je ova imovina postala isključivo privatna svojina tužioca.

Ovako dati razlozi drugostepenog suda se ne mogu prihvatiti kao pravilni, jer zemljište u javnoj (ranije državnoj odnosno društvenoj) svojini uvek je bilo u posebnom režimu prometa, kao što je i sada, pa se na osnovu gradnje objekata na zemljištu u javnoj svojini nije moglo steći pravo korišćenja na tom zemljištu na osnovu pravila o građenju na tuđem zemljištu iz člana 21. - 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je raspolaganje takvim zemljištem i sticanje stvarnih prava na njemu bilo uređeno posebnim zakonom, zbog čega se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br.72/09 .... 37/19 (drugi zakon), 9/2020) propisan je postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekata u posebnim slučajevima. Članom 70. stav 1., propisano je da zemljište za redovnu upotrebu objekta jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta u površini koja je određena kao minimalna za formiranje novih parcela za tu zonu, po važećem planskom dokumentu za taj objekat; stavom 2. da po zahtevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko pravne poslove, donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele; stavom 3. da se rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele donosi u slučaju da: 1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat izgrađen, predstavlja samo zemljište ispod objekta; 2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije, odnosno doneto rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važećim zakonom; 3) je u postupku konverzije prava korišćenja potrebno utvrditi zemljište za redovnu upotrebu postojećeg objekta, kada je vlasnik objekta fizičko ili pravno lice, a nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen, jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, odnosno drugo pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija; 4) uz zahtev za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu postojećeg objekta i formiranju građevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom zahtevu za legalizaciju nadležni organ utvrdio mogućnost legalizacije, odnosno rešenje o legalizaciji i kopiju plana parcele; 5) rešenje iz stava 2. ovog člana sadrži sve potrebne elemente za formiranje građevinske parcele, u skladu sa važećim planskim dokumentom, koji nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti; 6) na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja ministarstvu nadležnom za poslove finansija i 7) pravnosnažno rešenje iz stava 3. ovog člana je osnov za provođenje promena u katastarskom operatu organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Kada se imaju u vidu citrane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i utvrđeno činjenično stanje, odnosno da je tužilac nepokretnosti - porodične stambene zgrade i pomoćne zgrade (bliže navedene u stavu trećem tački 1. izreke drugostepene odluke), izgradio svojim sredstvima na poljoprivrednom zemljištu, koje je bilo u režimu društvene svojine, koje je tužiocu dato na korišćenje, a za čiju izgradnju tada nije bila potrebna građevinska dozvola, to sledi da je drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava propustio da razjasni sve činjenice u vezi primene člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno o ispunjenosti uslova za sticanje prava svojine na zemljištu na kome su izgrađeni objekti, kao i na zemljištu koje je neophodno za njihovu upotrebu, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno i zbog čega je drugostepena odluka u ovom delu morala da bude ukunuta. S obzirom na to da od odluke o ovom delu tužbenog zahteva tužioca zavisi i odluka o tužbenom zahtevu tužioca kojim je tražio da na ime obeštećenja za navedeno zemljište isplati tuženoj iznos od 6.816.481,59 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, to je ukinuta i odluka drugostepenog suda i ovom delu tužbenog zahteva tužioca.

Sa napred navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda na osnovu člana 163. stav 4.ZPP.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, činjenično stanje potpuno i pravilno utvrdi, kako bi potom imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, o ovom delu tužbenog zahteva tužioca donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković