Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu malina, šljiva, ovsa i raži na svojoj parceli u selu ..., Opštini Ivanjica, usled elementarne nepogode - grada i oluje dana 14.05.2015. godine. Po Zakonu o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, br. 44/14) poslovi protivgradne zaštite su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se u Sektoru za vanredne situacije. Sezona odbrane od grada Republici počinje 15. aprila završava se 15. oktobra. Tužena Republika Srbija je odgovorna za nastalu štetu, jer je propustila da obezbedi neophodne uslove i mere za protivgradnu zaštitu (nije obezbedila rakete, nije obučila strelce, niti im je u vanrednoj situaciji naredila da dejstvuju u cilju zaštite). Grad ne predstavlja višu silu da bi tužena bila oslobođena odgovornosti po članu 177. ZOO, jer se pojava gradonosnih oblaka može u meteorološkom smislu predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti. Prema odredbama Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 11/09 i 92/11), Republika Srbija preko nadležnog sektora MUP-a vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u vanrednim situacijama (gradonosni oblaci). Zbog toga je ona odgovorna za štetu po članu 35. Ustava RS, članu 172. ZOO i po pravilima iz Zakona o vanrednim situacijama.

Ceneći prigovor podeljene odgovornosti u smislu člana 192. ZOO, nižestpeni sudovi su pravilno zaključili da postoji i odgovornost tužioca za nastanak štete koja se sastoji u tome što nije preduzeo odgovarajuće mere zaštite (osiguranje od štete), pa je po oceni nižestepenih sudova tužilac doprineo nastanku štete sa 30% (nije zaključio ugovor o osiguranju niti je postavio protivgradne mreže iznad zasada malina i šljiva). Tužilac nije doprineo nastanku štete na usevu ovsa jer se ova kultura ne štiti protivgradnim mrežama, niti je na drugi način tužilac mogao sprečiti nastanak štete. Pored 30% doprinosa tužioca, nižestepeni sudovi su umanjili štetu za još 30% zato što protivgradna zaštita nije uspešna u potpunosti, jer po mišljenju veštaka i stručnih institucija ona obezbeđuje uspešnost do 70% zaštite.

Ovakva odluka nije u suprotnosti sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 4428/2018 od 17.04.2019. godine, donetoj u istovetnom činjenično-pravnom sporu, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stava 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.01.2018. godine i preinačena 16.10.2020. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora je 692.100,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (1evro=117,5752 dinara) predstavlja protivvrednost 5.886,45 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ustanovio da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić