Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3452/2021
28.06.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE, svih iz ..., sa boravištem u inostranstvu i tužilje ŽŽ iz ..., koje zastupa punomoćnik Radiša Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene ZZ iz ..., čiji je punomoćnik Duško Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1017/20 od 09.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 28.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1017/20 od 09.03.2021. godine.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1017/20 od 09.03.2021. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu P 944/17 od 10.02.2020. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je tužilja vlasnik po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa pok. II i pok. JJ, sa udelom od 1/6 na kat. parc. br. .. KO ... u ul. ... broj .. u ..., zemljište pod zgradama – objektima površine 7,70 ari i njiva 1. klase površine 10,29 ari, odnosno ukupno 17,99 ari i sa istim udelom na novosagrađenom stambenom objektu – kuća od čvrstog materijala koja se sastoji od podruma, prizemlja, sprata i potkrovlja, kao i pomoćnom objektu na navedenoj parceli, što je tužena kao upisani vlasnik nepokretnosti dužna da prizna i trpi da se označeni svojinski udeo na nepokretnostima upiše na ime tužilje. Stavom drugim izreke utvrđeno je da su tužioci, kao zakonski naslednici pok. II iz ..., vlasnici sa udelom od po 1/8 zaostavštine pok. II koju čini njegov tekovinski udeo od 2/6 na kp.br. .. KO ... u ul. ... broj .. u ... – zemljište pod zgradama i objektima površine 7,70 ari i njiva 1. klase površine 10,29 ari, ukupno 17,99 ari i sa istim udelom i na novosagrađenom stambenom i pomoćnom objektu, što je tužena kao upisani vlasnik navedenih nepokretnosti dužna da prizna i trpi da se označeni udeli upišu na ime tužilaca. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su kao zakonski naslednici pok. II iz ... stekli pravo svojine sa udelom od po 1/16 nepokretnosti navedenih u stavu prvom i drugom izreke, što bi predstavljalo po 1/8 zaostavštine pok. II u odnosu na njegov tekovinski udeo preko 2/6, a za još 1/6 tih nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke utvrđeno je da je ništav ugovor o poklonu zaključen 06.01.2010. godine pod Ov.br. 7/10 između tužene ZZ kao poklonoprimca i pok. JJ iz ... kao poklonodavca preko udela od 3/6 na nepokretnosti iz stava 1. izreke prvostepene presude. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu Ov.br. 7/10 od 06.01.2010. godine preko 3/6 za još 1/6 udela na nepokretnosti iz stava 1. izreke. Stavom šestim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 295.950,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1017/20 od 09.03.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Despotovcu P 944/17 od 10.02.2020. godine u odbijajućem delu, u trećem i petom stavu izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u prvom, drugom, četvrtom i šestom stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja vlasnik po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa udelom 1/6 na kp.br. .. KO ... i sa istim udelom na novosagrađenom stambenom i pomoćnom objektu, što bi tužena kao upisani vlasnik nepokretnosti bila dužna da prizna i trpi da se navedeni udeo upiše na ime tužilje AA; tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su tužioci po osnovu nasleđivanja vlasnici sa udelima od po 1/8 zaostavštine pok. II, koju zaostavštinu čini njegov tekovinski udeo od 2/6 na kp.br. .. KO ... bliže opisane u izreci i novosagrađenom stambenom i poslovnom objektu, što bi tužena kao upisani vlasnik navedenih nepokretnosti bila dužna da prizna da se označeni udeli upišu na ime tužioca; tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu Ov.br. 7/10 od 06.01.2010. godine zaključen pred Osnovnim sudom u Jagodini - Sudska jedinica u Svilajncu, između tužene kao poklonoprimca i pok. JJ kao poklonodavca u delu koji se odnosi na udeo pd 3/6 na navedenim nepokretnostima; tužioci su obavezani da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 250.050,00 dinara. Stavom trećim izreke drugostepene presude odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, uz predlog da se o reviziji odluči primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Odlučujući o posebnoj reviziji tužilaca, u odnosu na nepreinačeni deo iz stava prvog izreke pobijane drugostepene presude, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP, zbog čega je dozvolio posebnu reviziju imajući u vidu da se radi o utvrđenju prava svojine na idealnim delovima nepokretnosti i redukciji ugovora poklonu do visine traženih suvlasničkih udela, po tužbi sa više zahteva koji su u koneksnoj vezi. Upravo zbog koneksnog karaktera zahteva, sporna pravna pitanja ne mogu da se rešavaju odvojeno, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11..10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je udovica pok. II, bivšeg iz ..., dok su ostali tužioci njihova deca. Pored II i tužilje AA sa decom, porodičnu zajednicu su činili II roditelji, pok. JJ i pok. KK. II je preminuo 2009. godine, njegova majka KK iste godine, a JJ je preminuo 2010. godine i za sobom je ostavio naslednike iz prvog naslednog reda: ćerku - tuženu ZZ i sinove LL, LJLJ i MM. Pok. JJ je za života sa tuženom ZZ zaključio ugovor o poklonu overen dana 06.01.2010. godine, kojim je tuženoj svojoj ćerki poklonio nepokretnosti koje su predmet spora, kat. parcelu br. .. KO ... sa kućom i pomoćnim objektom, zadržavajući pravo doživotnog stanovanja. Na osnovu ugovora o poklonu izvršen je upis prava svojine na ime tužene. Predmetna parcela sa novosagrađeni stambenim i pomoćnim objekatom je stečena u porodičnoj i ekonomskoj zajednici, s tim što je pokojni JJ dao veći doprinos u početnoj fazi sticanja prilikom kupovine placa, dok je učestvovao i u kupovini placa za sinove LJLJ i MM, kako od svoje ušteđevine, tako i od prodaje placa i kuće u mestu .... Živeo je inostranstvu i primao socijalnu pomoć zajedno sa ženom pok. KK. II je doprinosio od prihoda koje je imao u Francuskoj i Nemačkoj, baveći se izradom bakarnih suvernira i drugim poslovima, dok je i AA koja je u bračnoj zajednici sa II od 1974. godine, obavljala različite poslove u inostranstvu i zajedno sa suprugom u inostranstvu ostvarivala socijalna primanja za decu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i ceneći doprinos članova porodične zajednice u zajedničkom sticanju, prvostepeni sud je zaključio da je pok. JJ po osnovu tekovine - sticanja u porodičnoj zajednici stekao pravo svojine na udelu od 3/6 nepokretnosti koje su predmet spora, da je udeo pok. II 2/6, dok je udeo tužilje AA 1/6 nepokretnosti. Stoga je utvrdio da je ništav i bez pravnih posledica ugovor o poklonu Ov. br. 7/10 od 06.01.2010. godine, za 3/6 udela u spornim nepokretnostima, budući da istim pok. JJ nije mogao punovažno raspolagati, odnosno pokloniti ga tuženoj ZZ.

Drugostepeni sud je zaključio da postoji nepotpuna pasivna legitimacija, uz ocenu da su tužbom kao nužni suparničari morali da budu obuhvaćeni svi članovi porodične zajednice koji su učestvovali u sticanju zajedničke imovine, a da ukoliko neko od njih nije živ, onda njegovi zakonski naslednici. U konkretnom slučaju morali su da budu obuhvaćeni i braća pok. II - LL, LJLJ i MM, kao članovi porodične zajednice koji su naslednici pokojnih roditelja JJ i KK. Takođe, tužbom za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu nisu obuhvaćeni zakonski naslednici pok. JJ, njegova deca kao nužni suparničari jer tužbom moraju biti obuhvaćene obe ugovorne strane i poklonodavac i poklonoprimac, a ukoliko neko od njih nije živ, onda svi njegovi naslednici.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U ovom slučaju tužilja AA tužbom traži da se utvrdi da je vlasnik po osnovu tekovine – sticanja u porodičnoj zajednici, sa udelom od 1/6 na kp.br. .. KO ..., novosagrađenom stambenom i pomoćnom objektu na navedenoj parceli, a tužba je podneta protiv tužene koja je upisani vlasnik navedenih nepokretnosti. Takođe, tužbom je traženo da se utvrdi da su tužioci vlasnici po osnovu nasleđivanja, sa udelima od po 1/8 zaostavštine pok. II, koju čini njegov udeo od 2/6 na kp.br. .. KO ..., novosagrađenim stambenom objektu i pomoćnom objektu na navedenoj parceli, dakle, na nepokretnostima na kojima je tužena upisani vlasnik. Kako tužioci traže da se utvrdi da su suvlasnici po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici odnosno nasleđivanja na nepokretnostima na kojima je isključivi vlasnik upisana tužena, to je revizijski sud našao da je pogrešna ocena drugostepenog suda da u konkretnom slučaju ne postoji potpuna pasivna legitimacija. Naime, tužioci su podneli tužbu protiv tužene kao upisanog vlasnika predmetnih nepokretnosti, pa se ne može prihvatiti stav drugostepenog suda da su kao jedinstveni nužni suparničari tužbom morali da budu obuhvaćeni svi članovi porodične zajednice odnosno zakonski naslednici pok JJ, budući da na spornim nepokretnostima na kojima tužici traže utvrđenje prava svojine, ostali članovi porodične zajednice odnosno zakonski naslednici nisu upisani vlasnici nepokretnosti. Osim toga, nejasan je stav drugostepenog suda o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji i da su svi zakonski naslednici pok. JJ i KK morali da budu obuhvaćeni tužbom kao jedinstveni i nužni suparničari, ako se ima u vidu da su zakonski naslednici pok. JJ, kao člana porodične zajednice, njegovi sinovi LJLJ i MM (braća tužene), u priključenom predmetu Osnovnog suda u Jagodini P 1253/10 još 2010. Godine, dali overenu izjavu da nemaju nikakvog potraživanja prema kući i placu u ..., u ul. ..., što je upravo imovina koja je predmet tužbenog zahteva u ovom sporu.