.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3455/2019
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Tomislav Bondžulić, advokat iz ..., protiv tuženog ODS „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, Ogranak Čačak, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1224/18 od 25.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1224/18 od 25.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1224/18 od 25.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 434/2015 od 18.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime više naplaćene potrošene električne energije isplati iznos od 3.400,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.06.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu po istom osnovu isplati iznos od još 67.136,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2014. godine do isplate, kao i da tužiocu na dosuđeni iznos od 3.400,72 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 15.06.2014. godine do 22.06.2017. godine. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1224/18 od 25.04.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je usvojen zahtev za naplatu glavnog potraživanja, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen zahtev za naplatu glavnog potraživanja i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stavova prvog i drugog izreke u odnosu na zahtev za naplatu zakonske zatezne kamate tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos naknade više naplaćene potrošnje električne energije od 3.400,72 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 15.06.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu zahteva, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom članova 153. i 155. Zakona o energetici, člana 54. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom (važeće u vreme obračuna neovlašćene potrošnje električne energije u objektu tužioca) i članova 210. i 289. Zakona o obligacionim odnosima obavezan je tuženi da tužiocu, po osnovu više naplaćenog iznosa potrošnje električne enerije u periodu od 20.05.2013. godine do 20.05.2014. godine, po računu br. 46 od 27.05.2014. godine, isplati iznos od 3.400,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana neosnovanog obogaćenja tuženog na račun tužioca, do isplate.
U preostalom delu, za isplatu iznosa po istom osnovu od još 67.136,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan, jer je prema činjenicama utvrđenim u postupku tuženi, prema merodavnim propisima o neovlašćenom priključenju objekta na elektromrežu, izvršio obračun neovlašćeno potrošene električne energije u spornom periodu, ali je iznos dugovanja pogrešno sabrao, usled čega je tužiocu neosnovano naplatio samo iznos koji je tužiocu dosuđen, ali ne i preostali iznos koji se tužbom traži. Pri tom je ocenjeno da tužilac nije savestan, jer je od 2010. godine koristio električnu energiju a nije plaćao račune, jer nije bio registrovan kao potrošač.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.05.2015. godine, a podneskom od 18.12.2017. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 70.547,01 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 18.05.2018. godine. Drugostepena presuda je doneta 25.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 67.146,29 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
