.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3456/2020
02.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupaju punomoćnici Marija Joksović i Dragan Đilas, advokati iz ..., protiv tužene “OTP BANKA SRBIJA“ AD Beograd iz Novog Beograda, koga zastupa Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 428/20 od 18.03.2020. godine, u sednici održanoj 02.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 428/20 od 18.03.2020. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 428/20 od 18.03.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 593/19 od 22.01.2020. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca se usvaja. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 2. stav 2. 1. tačka 5. Ugovora o dugoročnom stambenom kreditu broj .. od 19.07.2018. godine, što je tužena dužna trpeti i priznati. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 16.577,19 dinara, sa zakononskom zateznom kamatom od 14.09.2018. godine, do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 61.644,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 428/20 od 18.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu žalbenih troškova.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u fiksnom iznosu ili se naplaćuju samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbom od 08.05.2019. godine, tužilac je tražio isplatu novčanog iznosa od ukupno 16.800,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
