.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3456/2021
24.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Trajković advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zaječaru i Grada Zaječara, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Zaječara, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 334/21 od 28.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 24.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 334/21 od 28.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 334/21 od 28.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 726/19 od 14.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se prema tuženima Gradu Zaječaru i Republici Srbiji utvrdi da tužilac ima pravo korišćenja zemljišta na kome se nalazi objekat – gradska ... sa nadstrešnicom u Trgovinsko-poslovnom centru na Trgu ... u ..., na delu kp. br. .. KO Zaječar, u merama i granicama navedenim u ovom stavu izreke, na kom delu parcele leži nadstrešnica i da se tuženi obavežu da mu to pravo priznaju i da trpe da se tužilac upiše kao vlasnik kod nadležne RGZ – Službe za katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom Gradu Zaječaru na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 56.625,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 334/21 od 28.01.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 726/19 od 14.08.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u njima je izražen pravni stav da tužiocu po osnovu svojine na objektu – ..., ne pripada pravna zaštita u smislu priznavanja prava korišćenja predmetnog zemljišta ispod nadstrešnice, jer se ne radi o delu katastarske parcele koji je pod objektom namenjenim za trajnu upotrebu, odnosno o izgrađenom građevinskom zemljištu već o javnoj površini, gde je kao vlasnik spornog dela parcele upisana Republika Srbija, a kao korisnik Grad Zaječar, dok se tužilac javlja kao zakupac predmetnog zemljišta koje je zastaklio i koje predstavlja letnju baštu, po kom osnovu plaća zakupninu. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a navodi kojima osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza ne predstavljaju dozvoljene revizijske razloge za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.08.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.000,000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 14.08.2020. godine, a drugostepena presuda je doneta 28.01.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
