U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandra Gojković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Inđija, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Inđija, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1753/23 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1753/23 od 05.10.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 28/2022 od 20.03.2023. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocima isplati i to: tužilji VV iznos od 16.383.276,72 dinara i tužiocima AA i BB iznos od po 8.189.286,81 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da o svom trošku izvrši prenos prava vlasništva i to: na kp.br. .. KO Inđija ..., sa dosadašnjih vlasnika AA i BB i na kp.br. .. KO Inđija ..., sa dosadašnjeg vlasnika VV kao javnu svojinu tužene kod nadležne SKN Inđija. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 2.450.810,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužilaca za naknadu preostalih troškova postupka i to za iznos od 927.190,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1753/23 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tužena obaveže da im isplati i to: tužilji VV iznos od 16.383.276,72 dinara i tužiocima AA i BB iznos od po 8.189.286,81 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate i da o svom trošku izvrši prenos prava vlasništva i to: na kp.br. .. KO Inđija ..., sa dosadašnjih vlasnika AA i BB i na kp.br. .. KO Inđija ..., sa dosadašnjeg vlasnika VV, kao javnu svojinu tužene kod nadležne SKN Inđija i tužioci su obavezani da tuženoj naknade troškove postupka od 881.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužioci su obavezani da tuženoj naknade troškove žalbenog postupka od 90.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužena je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na neku konkretnu povredu odredaba ZPP-a učinjenu donošenjem pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA i BB su suvlasnici sa po 1/2 dela na kp.br. .. potes „GG“, njiva 1. klase, površine 1ha 39a 34m2, ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini upisana u LN br. .. KO Inđija ..., a tužilja VV je vlasnik kp.br. .. potes „DD“, njiva 1. klase, površine 1ha 39a 34m2, ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini upisana u LN br. .. KO Inđija ... . Rešenjem Vlade RS od 10.05.2012. godine (po predlogu tužene od 08.03.2012. godine), utvrđen je javni interes za administrativni prenos nepokretnosti – zemljišta, radi izgradnje sabirne saobraćajnice u Inđiji, saglasno Planu generalne regulacije naselja Inđija („Sl. list opština Srema“, br. 14/06 i 30/11), Planu detaljne regulacije za trafo stanicu TS 110/20 kV „Inđija 2“ i dalekovoda 2h110 kV br. 104/5 Stara Pazova – Inđija, uvođenje u TS 110/20 kV „Inđija 2“ („Sl. list opština Srema“, br. 18/08) i Informaciji o lokaciji od 31.01.2012. godine, i to na: kp.br. .. i kp.br. .. KO Inđija ... . Tužena je određena za korisnika administartivnog prenosa nepokretnosti.

Rešenjem Odeljenja za urbanizam Opštinske uprave tužene 28.09.2012. godine, usvojen je predlog tužene od 25.07.2012. godine za administrativni prenos građevinskog zemljišta u državnoj svojini, i to kp.br. .. upisane u LN br. .. KO Inđija ..., čiji je raniji sopstvenik VV, u korist javne svojine tužene radi izgradnje sabirnih saobraćajnica saglasno Planu detaljne regulacije za trafo stanicu TS i dalekovoda i uvođenje u TS i odlučeno da ranijem vlasniku pripada naknada za oduzeto pravo korišćenja na navedenom zemljištu, kao i da će se po pravnosnažnosti rešenja sprovesti nastale promene u RGZ SKN. Na navedeno rešenje VV je izjavila žalbu, rešenje je ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak. Tužena je 17.05.2013. godine povukla predlog za administartivni prenos nepokretnosti - kp.br. .., a zaključkom od 02.09.2013. godine (koji je pravnosnažan i konačan) obustavljen je postupak za administrativni prenos navedene nepokretnosti.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka za oblast građevinarstva, utvrđeno je da tržišna vrednost predmetnih parcela iznosi 10 evra/m2, a ocenom nalaza i mišljenja veštaka elektro-struke, utvrđeno je postojanje štetnog zračenja usled postojanja, odnosno izgradnje trafo stanice i dvostrukog priključenog dalekovoda kp.br. .. i izgradnje podzemnih i nadzemnih vodova na kp.br. .., a koja se graniči sa predmetnim kp.br. .. i kp.br. .., kao i da je poljoprivredna delatnost limitirana isključivo na ratarske kulture i nije dozvoljeno koristiti sisteme za navodnjavanje. Utvrđeno je i da je parcela u prirodi poljoprivredno zemljište, tužioci AA i BB parcelu koriste tako što seju kulture niskog rasta. Oni su hteli da grade Centar za obuku vozača, ali su dobili informaciju da se na njihovoj parceli ne može graditi poslovni ili stambeni objekat, a tužilja VV svoju parcelu izdaje u arendu. Predmetna parcela nije privedena planiranoj nameni, niti je tužiocima isplaćena naknada.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocima pripada tražena novčana naknada jer je radnjama tužene povređeno njihovo pravo na mirno uživanje imovine, s obzirom da je donošenjem planskog akta na predmetnim parcelama planirana izgradnja saobraćajnice kao površina javne namene koja još nije realizovana. Ocenivši da je pravo tužilaca na korišćenje ovih nepokretnosti zbog toga u znatnoj meri ograničeno. Dodatna argumentacija prvostepenog suda je da tužioci kao vlasnici zemljišta ne smeju da trpe štetne posledice propuštanja nadležnih organa tužene da u dužem vremenskom periodu sprovedu postupak eksproprijacije, zbog čega je obavezao tuženu da tužiocima isplati novčanu naknadu u visini tržišne vrednosti predmetnih parcela.

Drugostepeni sud nije prihvatio izloženu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da predmetne katastarske parcele nisu privedena nameni i da tužioci nisu faktički deposedirani, zaključivši da im zato za sada nije povređeno pravo svojine, niti je dovedeno u pitanje njihovo mirno uživanje imovine jer pored postojanja donetih planskih akata, nisu preduzete bilo koje faktičke radnje u vezi predmetnih nepokretnosti da bi iste postale javno dobro koje koristi neograničeni broj lica. Pored toga, predmetne katastarske parcele u prirodi predstavljaju poljoprivredno zemljište, a na koji način svoju kp.br. .. tužioci i koriste tako što seju kulture niskog rasta. U istu svrhu (poljoprivrednu) svoju kp.br. .. koristi i tužilja koja je izdaje u arendu. Sve to ukazuje da tužiocima donošenjem planskih akata nije ograničeno pravo na korišćenje njihovih katastarskih parcela (obuhvaćenih planskim aktima) jer ih koriste na isti način kao i pre donošenja planskih akata. Sledom toga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 20. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/95 ... 16/2001) koji je bio na snazi u vreme donošenja plana detaljne regulacije za trafo stanicu TS „Inđija“, propisano je da Vlada Republike Srbije može utvrditi opšti interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophoda za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, obezbeđenja zaštite životne sredine i zaštite od elementarnih nepogoda, za eksploataciju rudnog blaga, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica (stav 1). Stavom 4. ovog člana propisano je da javni interes za eksproprijaciju može da se utvrdi ako je, u skladu sa zakonom, donet odgovarajući planski akt, ako ovim Zakonom nije drugačije određeno.

Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 ... 145/14), propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta (stav 1), informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od 8 dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije (stav 2), a odredbom člana 88. stav 3. istog zakona propisano je da poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava. Naime, kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da se predmetne parcele po kulturi njive mogu koristiti u istom obimu i na način na koji su tužioci to činili do donošenja navedenih planskih akata, odnosno da i nadalje uzgajaju ratarske kulture, a tužilja svoju parcelu na kojoj je vlasnik izdaje u arendu, to po oceni Vrhovnog suda proizilazi da donošenjem planskih akata tužena nije ograničila tužioce u ostvarivanju njihovih svojinskih ovlašćenja u dotadašnjem obimu i načinu ostvarivanja istih, niti su onemogućeni da zemljištem raspolažu, pa tužiocima, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, za sada nije povređeno pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, niti je dovedeno u pitanje njihovo mirno uživanje imovine, time što pored donošenja planskog akta, nisu preduzete bilo koje faktičke radnje u vezi predmetnih nepokretnosti, da bi ista postala javno dobro. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužioci u smislu pravila o teretu dokazivanja nisu dokazali da su se obraćali nadležnom organu tuženog, radi izdavanja građevinske dozvole za Centar za obuku vozača koji su navodno planirali, da bi na taj način bili uskraćeni u realizaciji svojih prava. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je od momenta donošenja plana detaljne regulacije iz 2008. godine za dalekovod i trafo stanicu do dana podnošenja tužbe (28.11.2016. godine) prošlo osam godina, to u konkretnom slučaju tužioci nisu onemogućeni da u dužem vremenskom periodu ostvaruju svoja svojinska ovlašćenja na zemljištu u punom obimu, pa po oceni Vrhovnog suda sve navedeno ne predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine u smislu odredbe člana 58. stav 1 Ustava RS i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković