.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3460/2018
13.02.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dijana Arsenov, advokat iz ..., protiv tužene ''BB'', ..., čiji je punomoćnik Uroš Topić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5472/2017 od 29.11.2017. godine, u sednici održanoj 13.02.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5472/2017 od 29.11.2017. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5472/2017 od 29.11.2017. godine, kao nedozvoljena.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3534/15 od 07.03.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 2. stav 3. tačka 4. i 5. Ugovora o stambenom kreditu od 08.06.2007. godine, zaključenog između tužioca, kao korisnika kredita i tužene kao banke, čija je sadržina izrekom navedena (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 476.598,14 dinara i to pojedinačne mesečne iznose, navedene u izreci (stav drugi izreke). Odbijen je predlog tužene za prekid parničnog postupka (stav treći izreke). Odbijen je prigovor litispendencije (stav četvrti izreke). Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.344,00 dinara (stav peti izreke).
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5472/2017 od 29.11.2017. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom presude. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što se obavezuje tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.344,00 dinara. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Naime, u konkretnom slučaju nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Imajući u vidu shvatanje revidenta o merodavnom materijalnom pravu u konkretnom slučaju i sadržinu odredbe člana 404. ZPP, proizlazi da svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja. Pored navedenog, tužilac nije uz reviziju dostavio i odluke iz kojih bi proizlazilo da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužbom od 04.03.2015. godine, tužilac je tražio isplatu 435.567,24 dinara, a podneskom od 25.07.2016. godine je preinačio tužbu i predmetnu naknadu zatražio u iznosu od 476.598,14 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da je predmetni spor imovinsko-pravne prirode u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP.
Tuženoj ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
