Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Vesne Subić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Savić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 85/20 od 27.02.2020. godine, u sednici od 24.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 85/20 od 27.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1732/18 od 22.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca, poništen sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište od 23.08.2011. godine i tuženi obavezan da tužiocu isplati rezliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko-građevinsko zemljište u iznosu od 1.972.512,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 237.612,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 85/20 od 27.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da nije bilo zakonskih uslova za poništaj sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište od 23.08.2011. godine, i kao primer suprotne sudske prakse priložene su dve presude Apelacionog suda u Nišu. Međutim, navedene presude nisu zasnovane na identičnom činjeničnom i pravnom osnovu kao pobijana drugostepena presuda, s obzirom da je njihov predmet bio utvrđivanje ništavosti sporazuma iz 2012. i 2013. godine. Ostale presude koje se u reviziji navode kao primer različite sudske prakse nisu priložene. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 04.03.2014. godine, a vrednost predmeta spora je 1.972.512,00 dinara.

Budući da navedena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra kao revizijskog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić