.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3466/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Rade Zatezalo, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog – protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1792/21 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1792/21 od 10.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog - protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1792/21 od 10.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1401/20 od 11.03.2021. godine, izvršena je kompenzacija potraživanja tuženog – protivtužioca na ime neisplaćene naknade za izvršene radove po ugovoru o delu u visini od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti i potraživanja tužilje – protivtužene na ime naknade materijalne štete na objektu u iznosu od 413.000,00 dinara, pa je obavezan tuženi – protivtužilac da tužilji – protivtuženoj na ime naknade materijalne štete pričinjene na objektu koji se nalazi na kat. parc. br. .., koja se vodi u LN br. .. KO ..., isplati ukupan iznos od 365.000,00 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2018. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 137.120,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1792/21 od 10.06.2021. godine, odbijena je žalba tuženog – protivtužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju u delu odluke kojim je odlučeno o visini materijalne štete i troškovima postupka, dok je u preostalom delu u pogledu početka toka zakonske zatezne kamate presuda preinačena i tuženi – protivtužilac obavezan da tužilji – protivtuženoj isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos štete počev od presuđenja 11.03.2021. godine do isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi - protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom, odlučeno je o obavezi tuženog – protivtužioca, kao poslenika za materijalne nedostatke ispunjenja ugovorom preuzete obaveze prema tužilji – protivtuženoj, kao naručiocu izvođenja radova na postavljanju fasade kuće. Odluka suda o obavezi tuženog – protivtužioca na isplatu iznosa koji je potreban za otklanjanje nedostataka, umanjenog za neisplaćen iznos ugovorene naknade od strane tužilje – protivtužene, zasnovana je na odredbama članova 603, 614, 615, 618. i 620. Zakona o obligacionim odnosima. Činjenično je utvrđeno da je tužilja – protivtužena blagovremeno izvestila tuženog – protivtužioca o nedostacima izvršenog posla, a da on nedostatke nije otklonio.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su one u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, koje su suštinski zasnovane na sličnim činjenicama i u kojima je odlučivano o bitno istovrsnim zahtevima. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava, zbog čega je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi novčane isplate, tužilac je podneo sudu dana 21.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora po članu 28. stav 1. ZPP od 413.000,00 dinara ne premašuje napred navedeni imovinski cenzus.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
