.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3468/2019
01.12.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Milica Marinković i Živojin Vuletić, advokati iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., radi iseljenja po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1782/19 od 16.05.2019. godine, u sednici od 01.12.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1782/19 od 16.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 1208/2018 od 05.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tužena sa svim licima i stvarima iseli iz porodične stambene zgrade u ... opisane izrekom, čiji je vlasnik tužilac, i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je protivtužilja suvlasnik sa udelom od 1/3 idealnog dela porodične stambene zgrade u ... opisane izrekom i protivtuženi je obavezan da ovo prizna i trpi da se protivtužilja upiše kao suvlasnik u službi za katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da je protivtužilja suvlasnik sa 1/3 idealnog dela na pomoćnoj zgradi bez dozvole za gradnju i zemljištu pod objektom opisanim izrekom. Stavom četvrtim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1782/19 od 16.05.2019. godine, usvojena je žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da se iseli sa svim licima i stvarima iz porodične stambene zgrade u ... opisane izrekom na kp ... KO ... u listu nepokretnosti ... KO ..., čiji je vlasnik tužilac. Odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se utvrdi pravo suvlasništva protivtužilje sa udelom od 1/3 na porodičnoj stambenoj zgradi opisanoj izrekom i tužilac obaveže da ovo prizna i trpi upis protivtužilje u službi za katastar nepokretnosti. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.800,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kao nosioci prava korišćenja na zemljištu u državnoj svojini u listu nepokretnosti ... KO ... parcela ... upisani su sada pok. VV sa 1/3 idealnog dela i tužilac sa 2/3 idealnog dela, a tužilac je upisan kao vlasnik porodične stambene zgrade broj ... . Ugovorom o poklonu overenim 20.04.1984. godine sada pok. VV je poklonio svom sinu, ovde tužiocu, parcelu .../... sa stambenom zgradom u svojinu, s tim što su poklonodavac i njegova supruga zadržali pravo korišćenja jedne sobe i kupatila i nesmetanog prolaza. Tužilac je iste godine od stambenog kredita kompletno opremio kupatilo, kuhinju i uveo vodu, 1986. godine se oženio i završio potkrovlje na navedenoj zgradi, nakon čega se preselio sa porodicom u potkrovlje, a njegovi roditelji su ostali u prizemlju stambene zgrade. Tužilac je sa suprugom 1994. godine otišao u ..., gde i sada živi, a njegov otac je nastavio da živi u prizemlju stambene zgrade sa tuženom. Budući da navedeni ugovor o poklonu nije bio upisan u javnim knjigama, tužilac je 2011. godine podneo zahtev za uknjižbu u delu od 1/3 nepokretnosti koja se i dalje vodila na njegovog oca. Tužena je u predmetnoj kući sa ocem tužioca počela da živi u martu 2010. godine, a brak je zaključen 06.04. iste godine. Ugovorom o doživotnom izdržavanju overenim 09.07.2010. godine, sada pok. otac tužioca je kao primalac izdržavanja sa tuženom kao davaocem izdržavanja ugovorio da će davalac izdržavanja posle njegove smrti postati vlasnik 1/3 stambene zgrade i korisnik 1/3 idealnog dela katastarske parcele .../..., u posedovnom listu ... KO ... . Tužilac je službi za katastar nepokretnosti podneo zahtev za sprovođenje promene na osnovu Ugovora o poklonu od 20.04.1984. godine, rešenje o sprovedenoj promeni doneto je 20.12.2013. godine i postalo pravnosnažno 20.01.2014. godine, a tužena je 17.07.2018. godine podnela zahtev za promenu vlasnika po osnovu Ugovora o doživotnom izdržavanju od 09.07.2010. godine, na osnovu koga je izvršena promena i upis prava korišćenja u korist tužene sa suvlasničkim udelom od 1/3 katastarske parcele ... i suvlasničkog udela od 1/3 na pomoćnoj zgradi broj ... .
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena, usvojen tužbeni zahtev tužioca da se tužena iseli iz sporne porodične stambene zgrade, kao i u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev da se utvrdi pravo suvlasništva protivtužilje sa udelom od 1/3 idelanog dela navedene stambene zgrade.
Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac dokazao svoje pravo svojine na spornoj nepokretnosti u smislu člana 37. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je postao vlasnik ove nepokretnosti rešenjem Službe za katastar nepokretnosti o sprovednoj promeni od 20.12.2013. godine, po osnovu Ugovora o poklonu od 20.04.1984. godine. S obzirom na navedeno, otac tužioca, sada pok. VV, u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženom nije bio nosilac prava svojine predmetne nepokretnosti, jer ju je ranije otuđio u korist tužioca ugovorom o poklonu. Budući da otac tužioca kao primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije bio vlasnik predmetne nepokretnosti, to ugovorom nije mogao raspolagati ovom nepokretnošću, niti je ona u momentu njegove smrti mogla preći u svojinu tužene.
Nisu od značaja revizijski navodi da tužena nije imala saznanje o postojanju ugovora o poklonu, jer je tužena mogla saznati da je tužilac vlasnik sporne nepokretnosti od momenta kada je njegovo pravo upisano u katastar nepokretnosti rešenjem od 20.12.2013. godine, a nakon toga nije tražila raskid ugovora o poklonu. Neosnovan je revizijski navod da je u konkretnom slučaju trebalo dati prednost ugovoru o doživotnom izdržavanju kao teretnom pravnom poslu, jer je po osnovu ovog ugovora pravo svojine moglo preći na tuženu tek momentom smrti primaoca izdržavanja, a tada je tužilac već bio upisan kao nosilac prava svojine po osnovu punovažnog ugovora o poklonu.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
