Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca TP „Trend Comercce“ DOO iz Šida, koga zastupa Gordana Pavlović, advokat iz ..., uz umešača TP „Centropromet“ AD u stečaju iz Šida, koga zastupa Anka Ćeran, advokat iz ..., protiv tuženih Opštine Šid, koju zastupa Opštinski pravobranilac i JKP „Javna rasveta, usluge i održavanje“ iz Šida, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 577/19 od 23.05.2019. godine, u sednici održanoj 09.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca, pa se UKIDA presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 577/19 od 23.05.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu P 276/2017 od 06.11.2018. godine, utvrđeno je da je tužilac vangruntovni – vanknjižni vlasnik na nekretninama upisanim u LN br. ... KO ..., koje se sastoje od poslovnih prostora – trgovina u prizemlju stambene poslovne zgrade u ..., ul. ... broj ... (... br. ...) korisne površine od 112,77 m2 i korisne površine od 155,41 m2 sagrađenih na kat. parceli ... KO ..., po osnovu održaja, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilac uknjiži kod nadležnog katastara na osnovu ove presude. Stavom drugim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 88.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 577/19 od 23.05.2019. godine, usvojena je žalba tuženih i navedena prvostepena presuda preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona i da je osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku, ovde tužilac TP„Trend Comercce“ DOO je kao kupac, ugovorom o kupoprodaji pokretne i nepokretne imovine zaključenim 07.03.2013. godine i sudski overenim istog dana, kupio od prodavca „Centroprometa“ AD u stečaju, koga je zastupao stečajni upravnik Agencije za privatizaciju RS, predmetne poslovne prostorije za koje je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i stupio u posed. Predmet ovog ugovora je vanknjižno vlasništvo poslovnih prostora - prodavnica korisne površine od 174 m2 i od 129 m2 koje se nalaze u prizemlju stambeno-poslovne zgrade u ..., u ulici ... broj ... sagrađene na kat. parceli broj ... upisanoj u LN br. ... KO ... . Tužilac se pre zaključenja ovog ugovora o kupoprodaji nalazio u posedu ovih lokala po osnovu ugovora o zakupu zaključenim sa „Centroprometom“ AD iz Šida. Nad prodavcem je rešenjem Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici ST 355/11 otvoren stečajni postupak i stečajni upravnik Agencija za privatizaciju Republike Srbije je objavila oglas o prodaji imovine stečajnog dužnika, pa je ovde tužilac na osnovu javnog nadmetanja kao najbolji ponuđač kupio predmetne poslovne prostore koje faktički predstavljaju prodavnice broj 42 i 44, u prizemlju navedene stambeno poslovne zgrade. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 245/13 od 15.05.2014. godine (potvrđenom presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž 6107/14 od 28.01.2016. godine) odbijen je tužbeni zahtev tužioca „Centroprometa“ AD u stečaju protiv ovde tuženih, kojim je tražio da se utvrdi da je vanknjižni vlasnik istih ovih poslovnih prostora – prodavnica, a odbačen je njegov eventualni tužbeni zahtev da se utvrdi da je stekao pravo svojine na istoj nepokretnosti na osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog 10.10.1969. godine. Pravni prethodnik „Centroprometa“ AD u stečaju – TP „Centropromet“ kao kupac i pravni prethodnik drugotuženog - Stambeno komunalno preduzeće iz Šida kao prodavac, zaključili su 10.10.1969. godine ugovor o kupoprodaji čiji je predmet bio poslovni prostor u Erdeviku ukupne površine od 264 m2, a koji u prirodi predstavlja dve prodavnice u prizemlju višespratne stambene zgrade, sagrađene na kat. parceli br. ... upisanoj u zkul ... KO ... u društvenoj svojini, sa nosiocem prava korišćenja - ovde prvotuženim Opštinom Šid. Odeljenje za komunalno-stambene i imovinske poslove Opštine Šid izdao je 20.09.2002. godine potvrde o tome da navedeni poslovni prostori mogu biti predmet etažne svojine kao samostalni delovi zgrade i da isti imaju površine od 157 m2 (prodavnica broj 44) i 107 m2 (prodavnica broj 42). Na osnovu skice sačinjene od strane Projektnog biroa „Vukadinović“ iz Šida, podnete uz tužbu, utvrđeno je da navedene prodavnice imaju korisne površine od 112,77 m2 i 155,41 m2. Prema poslednjem LN ... KO ... na kat. parceli br. ... koja je građevinsko zemljište, upisana je stambeno poslovna zgrada sa dve pomoćne zgrade u ul. ... br. ..., koje su u zajedničkoj privatnoj svojini fizičkih lica kao vlasnika posebnih delova zgrade (stanova) i javnoj svojini prvotužene.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio postavljeni tužbeni zahtev za utvrđenje prava vanknjižnog vlasništva ovde tužioca na predmetnim poslovnim prostorijama – prodavnicama (u površinama utvrđenim navedenom skicom) zaključivši da je tužilac preko svog pravnog prethodnika i sam bio u savesnoj i nesmetanoj državini od ugovora o kupoprodaji zaključenog 1969. godine pa do 2013. godine, kada je zaključio kupoprodajni ugovor u stečajnom postupku i da je zato po tom osnovu tzv. vanrednog održaja u trajanju od preko 20 godina na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stekao vanknjižno pravo svojine na predmetnim nepokretnostima. Smatrajući da se savesnost državine predpostavlja na osnovu člana 70. stav 3. istog zakona, a da tuženi kao eventualni korisnici nisu nikada tražili predaju u posed ovih nepokretnosti. Pored toga, našao je da je državina tužioca i zakonita počev od 2013. godine, imajući u vidu da ih je kupio od stečajnog upravnika Agencije za privatizaciju Republike Srbije na osnovu sudski overenog kupoprodajnog ugovora koji je u celosti izvršen. Pritom je cenio okolnost što je navedenom pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici odbijen tužbeni zahtev pravnog prethodnika tužioca za utvrđenje vanknjižnog vlasništva istih poslovnih prostora, zaključujući da iz razloga obrazloženja iste proizlazi da je pretežni razlog za odluku bio taj što ovaj u vreme presuđenja nije bio njihov vanknjižni vlasnik već upravo ovde tužilac, a da su razlozi za odbačaj eventualnog tužbenih zahteva iz domena procesnih razloga.

Drugostepeni sud je polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja odbio tužbeni zahtev tužioca u celosti iz razloga nepotpune pasivne legitimacije, smatrajući da tužbom podnetoj u ovoj parnici na strani tuženih nisu obuhvaćeni svi titulari prava svojine na stambeno-poslovnoj zgradi u kojoj se nalaze sporni poslovni prostori, odlučivši saglasno članu 211. stav 2. ZPP.

Izloženo pravno shvatanje drugostepenog suda se ne može prihvatiti iz razloga što iz LN br.2933 KO Erdevik, koji je izveden kao pismeni dokaz u prvostepenom postupku, proizlazi da predmetne poslovne prostorije – prodavnice koje se nalaze u prizemlju navedene stambene zgrade, nisu uopšte upisane kao zasebna celina, kao što to tužilac osnovano ističe u svojoj reviziji. Tužilac je postavio tužbeni zahtev za utvrđenje prava vanknjižnog vlasništva na predmetnim poslovnim prostorijama – prodavnicama, pa se za taj deo tužbenog zahteva zato ne može zahtevati potpuna pasivna legitimacija koja bi bila potrebna u delu zahteva za uknjižbu, a kod utvrđene činjenice da navedene poslovne prostorije nisu upisane u javnoj knjizi kao posebna celina.

Pored toga, u situaciji kada navedene poslovne prostorije – prodavnice prema ugovoru o kupoprodaji od 07.03.2013. godine, imaju površinu koja je različita od površina iz potvrda nadležnog organa uprave Opštine Šid od 20.09.2002. godine, koje se pak razlikuju i od površina iz skice sačinjene od strane Projektnog biroa priložene uz tužbu, a koja nema karakter nalaza sudskog veštaka datog na osnovu člana 261. ZPP, neophodno je da se u ponovnom postupku pouzdano utvrde tačne površine ovih poslovnih prostora.

Donoseći ponovnu odluku u ovoj pravnoj stvari, drugostepeni sud će imati u vidu da se u odnosima između pravnih lica i društvenopravnih lica ne primenjuje institut održaja iz citiranih odredbi Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Međutim, treba da ima u vidu i oceni da li je tužilac na osnovu izvršenog sudski overenog kupoprodajnog ugovora od 07.03.2013. godine, zaključenog preko stečajnog upravnika Agencije za privtizaciju Republike Srbije u postupku prodaje imovine stečajnog dužnika javnim nadmetanjem, provedenog u smislu odredbi tada važećeg Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“ br.104/09 i 99/11), imao pravni osnov po osnovu odredbi u to vreme važećeg Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“ br.42/98) za sticanje vanknjižnog prava svojine na predmetnoj nepokretnosti.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda o glavnoj stvari to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić