Protiv drugostepene presude, drugotužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i prvotuženi su u braku od 1967. godine, tokom koga su zajednički stekli nepokretnost na kp ... zemljište i objekat ukupne površine 4,57 ari u listu nepokretnosti ... KO ... Na ovoj nepokretnosti kao vlasnik je upisan samo prvotuženi, sa pravom korišćenja na parceli kao državnoj svojini i pravom svojine na porodičnoj stambenoj zgradi. Na ovoj nepokretnosti upisana je hipoteka na osnovu založne izjave prvotuženog radi obezbeđenja potraživanja iz Ugovora o kreditu kod tužene banke od 01.11.2007. godine, prema „VV“ DOO ..., čiji suvlasnik je bio sin tužilje i prvotuženog. Predmetnu založnu izjavu dao je prvotuženi i overio pred Opštinskim sudom u Požarevcu dana 05.11.2007. godine, kojom je pristao da se u korist poverioca OTP banke upiše hipoteka na nepokretnosti u listu nepokretnosti ... KO ..., koja predstavlja porodičnu kuću, radi obezbeđenja potraživanja poverioca OTP banke prema dužniku „VV“ DOO ... iz ugovora o kreditu za iznos od 62.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom. Utvrđeno je da je prvu opomenu zbog neisplaćivanja dospelog duga prvotuženi primio 19.02.2009. godine, a opomena o prodaji nepokretnosti od 08.04.2009. godine naslovljena je na prvotuženog i „VV“ DOO ..., uz ostavljanje naknadnog roka od 10 dana za izvršenje obaveze, nakon čega će postupak biti nastavljen vansudskim namirenjem prodajom nepokretnosti putem neposredne pogodbe. Prema Sporazumu o podeli bračne sutekovine od 05.11.2009. godine, kao i iz iskaza svedoka, utvrđeno je da je predmetna nepokretnost izgrađena zajednički 1978. godine, da predstavlja zajedničku imovinu tužilje i prvotuženog i da tužilja nije znala da je njen suprug stavio hipoteku na njihovu kuću, što je saznala kada je dobila opomenu, i da se nikada pismeno niti usmeno nije saglasila sa stavljanjem hipoteke na zajedničku porodičnu kuću.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i utvrđena ništavost sporne založne izjave date od strane prvotuženog u korist drugotužene banke.

Članom 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Prema članu 174. st. 1. i 3. tog zakona, zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, a supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Prema članu 180. stav 2. tog zakona, pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Članom 6. stav 2. Zakona o hipoteci propisano je da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnosti i uz saglasnost svih zajedničara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je sporna založna izjava apsolutno ništava u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer je data suprotno navedenim zakonskim odredbama Porodičnog zakona i Zakona o hipoteci, budući da je u postupku utvrđeno da je prvotuženi bez znanja i saglasnosti tužilje overio predmetnu založnu izjavu na osnovu koje je konstituisana hipoteka na nepokretnosti koja predstavlja njihovu zajedničku imovinu stečenu radom u toku trajanja braka.

Neosnovano se revizijom ističe da su u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjene relevantne odredbe Porodičnog zakona i ukazuje da je samo prvotuženi u vreme davanja založne izjave bio upisan kao vlasnik predmetne nepokretnosti, pa za davanje založne izjave nije bila neophodna saglasnost tužilje, kao i da tuženoj banci nije moglo biti poznato da nema njene saglasnosti. Međutim, prema članu 176. stav 2. Porodičnog zakona, smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. Iz iznetog proizilazi da je neosnovan i revizijski navod da je tužilja morala da upiše u javne knjige zabeležbu o zajedničkoj svojini kako bi trećim licima ista bila vidljiva. Nisu od značaja revizijski navodi kojima se ukazuje da je tužena banka bila savesna prilikom zaključivanja spornog posla. Međutim, obaveza banke kao privrednog subjekta jeste da prilikom zaključivanja poslova koji spadaju u njenu redovnu delatnost postupa sa pažnjom dobrog privrednika, što podrazumeva sprovođenje svih potrebnih radnji od značaja za odlučivanja da li su ispunjeni svi zakonski uslovi za zaključenje ugovora o kreditu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić