Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Lazarević advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd – Filijala Prokuplje, radi isplate doprinosa za PIO, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1027/19 od 17.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1027/19 od 17.10.2019. godine.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1027/19 od 17.10.2019. godine u pogledu odluke o žalbi tužioca i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 288/18 od 30.01.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 288/18 od 30.01.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da, na ime manje uplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje, uplati tužiocu kod nadležnih fondova doprinose za socijalno osiguranje za period od januara 2014. godine do jula 2014. godine na mesečne iznose navedene u ovom stavu izreke, po stopi na dan uplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1027/19 od 17.10.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužioca, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 288/18 od 30.01.2019. godine je potvrđena.

Protiv drugostepene presude – dela kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu presudu u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi poseban postupak, već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP-a, ukinuo odluku o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić