Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3489/2021
06.10.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji su punomoćnici Zlata Ćirić Beljan i Aleksandar Beljan, advokati iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 733/21 od 09.03.2021. godine, u sednici od 06.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 733/21 od 09.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 130/20 od 09.11.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se ponište sve pravne posledice ugovora o poklonu Ov3. ../14 od 07.05.2014. godine, zaključenog između VV iz ... i tužene, do visine potraživanja tužioca u iznosu od 36.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom plev od 31.12.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu od 07.05.2014. godine zaključen između VV i tužene. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 733/21 od 09.03.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Tužilac u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da je pogrešan zaključak u drugostepenoj presudi o neblagovremenosti tužbe za poništaj dužnikovih pravnih radnji. Revizija se poziva na potrebu ujednačavanja sudske prakse zbog različitih odluka kada je u pitanju rok za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, ali iz priloženih odluka proizilazi da se ne odnose na isti činjenični i pravni osnov, a ni odluke Vrhovnog kasacionog suda na koje se tužilac poziva takođe se ne odnose na računanje roka za pobijanje dužnikovih pravnih radnji. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.