.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3494/2020
23.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ljubica Hodžić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9875/2019 od 29.01.2020. godine, u sednici održanoj 23.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9875/2019 od 29.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 1557/15 od 06.11.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 1557/15 od 28.02.2019. godine, utvrđeno je da je tužilac suvlasnik sa udelom od ½ idealnih delova na dvosobnom stanu i poslovnom prostoru u stambeno poslovnoj zgradi br. .. u ulici ... u ..., bliže označenim u izreci, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke usvojena je predložena privremena mera i zabranjeno tuženoj opterećenje i otuđenje navedenih nepokretnosti, s`tim da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka i žalba protiv ovog rešenja ne zadržava njegovo izvršenje. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 267.600,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9875/2019 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je suvlasnik sa udelom od ½ idealnih delova na dvosobnom stanu i poslovnom prostoru u stambeno poslovnoj zgradi br. .. u ulici ... u ..., bliže označenim u izreci, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 120.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje o privremenoj meri.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. tog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju u toku trajanja bračne zajednice parničnih stranaka (od ...1993. godine do ...2013. godine), tužena je 29.06.2002. godine u svojstvu kupca zaključila dva ugovora o kupoprodaji sa VV kao prodavcem, koji su overeni u Prvom opštinskom sudu u Beogradu dana 10.07.2002. godine, pod Ov ../2002 i Ov ../2002. Predmet navedenih ugovora su nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici, a tužena je na osnovu označenih ugovora upisana kao isključivi vlasnik navedenih nepokretnosti u Katastru nepokretnosti. Dana 05.12.2007. godine između parničnih stranaka kao supružnika je zaključen i potpisan sporazum o deobi zajedničke imovine, s`tim što potpisi ugovarača nisu overeni u sudu. Prema članu 2. navedenog sporazuma supružnici saglasno vrše deobu zajedničke imovine stečene u toku trajanja braka, tako što prihvataju da svaka strana u sporazumu ima apsolutno i isključivo pravo vlasništva na nepokretnostima na kojima su formalno pravno titulari prava svojine, pod uslovom i tek pošto tužilac prenese ugovorom o poklonu svojoj supruzi, ovde tuženoj, pravo vlasništva na jednosobnom stanu u ... koji se nalazi u stambenoj zgradi na kp.br. .. KO .. u ulici ... broj .., površine 26,42 m2. Pored toga, u članu 3. sporazuma konstatovano je da se supružnici posle izvršenog prenosa prava vlasništva na nepokretnostima u smislu prethodnog člana odriču prava da postavljaju bilo kakve stvarnopravne ili obligacionopravne zahteve jedno prema drugom u vezi sa imovinom na kojoj se druga strana vodi kao formalni nosilac prava vlasništva. Istog dana zaključen je i ugovor o poklonu kojim je tužilac poklonio tuženoj navedeni stan u ... i koji je overen u sudu pod Ov. ../07 na koji način je sporazum izvršen u celini.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine ne proizvodi pravno dejstvo jer nije zaključen u zakonom propisanoj formi. Odredbe Porodičnog zakona, koje su bile na snazi u vreme zaključenja predmetnog sporazuma, nisu predviđale obavezu overe potpisa u sudu, ali je takav zahtev forme propisivao tada važeći Zakon o prometu nepokretnosti. Sledom navedenog tužena nije oborila zakonsku pretpostavku da su predmetne nepokretnosti svojina oba supružnika, niti je dokazala da je isključivi vlasnik navedenih nepokretnosti.
Suprotno stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da predmetni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine proizvodi pravno dejstvo jer se ne radi o prometu nepokretnosti, pa overa potpisa saugovarača u sudu nije bio uslov punovažnosti navedenog sporazuma, koji ispunjava uslove forme po odredbama Porodičnog zakona i Zakona o obligacionim odnosima. Tužena je na osnovu navedenog sporazuma postala isključivi vlasnik predmetnih nepokretnosti, pa je iz tih razloga preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1. Porodičnog zakona). Ukoliko se u javni registar prava na nepokretnostima upišu njihovi opredeljeni delovi, smatraće se da je na ovaj način izvršena deoba zajedničke imovine. Takođe, ako je kao vlasnik nepokretnosti upisan samo jedan supružnik, smatraće se da je upis izvršen na ime oba supružnika, osim ako nije zaključen pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, bračni ugovor ili je o tom pitanju odlučivao sud (član 176).
Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba) po članu 179. navedenog Zakona, važećem u vreme zaključenja predmetnog sporazuma do izvršenih izmena („Službeni glasnik RS“ broj 6/2015 od 22.01.2015. godine, sa stupanjem na snagu narednog dana). Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine (pored ostalog) predstavlja njegovu posebnu imovinu (član 168. stav 2.).
Suprotno navodima revizije, deobom zajedničke imovine supružnika ne vrši se promet, jer su titulari zajedničke imovine oba supružnika čiji udeli nisu opredeljeni, pa se pravna valjanost sporazuma o deobi ne ceni sa stanovišta prinudnih propisa o formi koja je predviđena u slučaju prometa nepokretnosti. Pravilo o neformalnosti ugovora iz člana 67. Zakona o obligacionim odnosima u stavu 1. predviđa da zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drugačije određeno. Predmetni sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika odnosi se na nepokretnosti i zaključen je u pisanoj formi u skladu sa zahtevom forme iz navedenih odredaba Porodičnog zakona važećih u vreme zaključenja sporazuma (član 176. stav 2. i 179.). Time je oborena zakonska pretpostavka da je na predmetnim nepokretnostima izvršen upis svojine na ime oba supružnika, pa iste predstavljaju posebnu imovinu tužene stečenu u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine (član 168. stav 2. Porodičnog zakona).
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
