Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3496/2019
10.02.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilja AA iz ... i mal. BB iz ..., koju zastupa zakonska zastupnica majka AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Cerovac, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Branko Sekulić, advokat iz ..., radi poništaja sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 53/19 od 04.04.2019. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 53/19 od 04.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 53/19 od 04.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P 633/15 od 13.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi i da se utvrdi da je bez pravnog dejstva rešenje o sudskom poravnanju zaključeno između tužilja i tuženog dana 14.02.2015. godine u predmetu kod Osnovnog suda u Prijepolju vođen pod brojem I broj 632/14. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženom solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 87.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 53/19 od 04.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj sudskog poravnanja zaključenog među strankama dana 14.02.2015. godine u predmetu kod Osnovnog suda u Prijepolju vođen pod brojem I broj 632/14, a pobijanom pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se radi o parnici radi poništaja sudskog poravnanja u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.07.2015. godine, a vrednost predmeta označena je tužbom u visini od 10.000.00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu u kome je predmet tužbenog zahteva poništaj sudskog poravnanja, što znači da se radi o sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje, a da je u tužbi vrednost predmeta spora označena iznosom od 10.000,00 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.