.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3498/2021
08.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Stojković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milun Gajić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5187/19 od 05.12.2019. godine, u sednici održanoj 08.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5187/19 od 05.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5187/19 od 05.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 1438/18 od 10.09.2019.godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i naloženo tuženom da tužiocu na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade za period od 07.05.2011.godine do 01.03.2019.godine zaključno isplati iznos od 1.195.286,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2019.godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahetv da se naloži tuženom da tužiocu na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade za period za period od juna 2009.godine do 06.05.2011.godien isplati iznos od još 269.168,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2019.godine, kao dana preciziranja tužbenog zahteva, do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade parničnih troškova isplati iznos od 311.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5187/19 od 05.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 301.089,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer su nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneli uz primenu odredaba materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom (naknada materijalne štete u vidu izgubljene zarade dospele nakon donošenja prethodne pravnosnažne sudske odluke po zahtevu tužioca protiv tuženog po istom pravnom osnovu i iz istog štetnog događaja za prethodni period) zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Posebna revizija se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, na koje se u reviziji ukazuje. Zato nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.Sledom navedenog u konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 06.05.2014. godine, u kojoj je pobijana vrednost predmeta spora od 1.195.286,14 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (iznos od 1.195.286,14 dinara) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
