.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3501/2019
25.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Mišo Dobrijević i Bojan Dobrijević, advokati iz ..., protiv tužene „ BB banke“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Miletić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 3955/17 od 13.04.2018. godine, u sednici od 25.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 3955/17 od 13.04.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 3955/17 od 13.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21813/16 od 24.01.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav deo odredbe člana 8. Ugovora o kreditu zaključenog između parničnih stranaka 28.11.2008. godine, prema kojoj se korisnik kredita obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati jednokratnu naknadu u visini od 0,50% od iznosa odobrenog kredita. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji isplati 17.037,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.11.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.662,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 3955/17 od 13.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i delu stava trećeg izreke kojim je tužena obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 30.662,00. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude u odnosu na zakonsku zateznu kamatu, tako što je tužena obavezana da tužilji na dosuđeni iznos parničnih troškova isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za nadoknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14). Naime, pobijana presuda doneta je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, prema kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojim se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje je banka obračunala korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje je banka obračunala korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. S obzirom na navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U tužbi za utvrđenje i isplatu podnetoj sudu 12.07.2016. godine, vrednost predmeta spora je označena na 17.037,12 dinara. Ova vrednost predmeta spora uneta je u uvod prvostepene presude.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. st. 1. i 4. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Rev 3501/2019 3
