Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6611/19 od 18.03.2021. godine, odbijene su žalbe tužioca kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i pobijano rešenje od 31.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Kako je revizija dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), to revizija tužioca nije razmatrana primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Budući da tužilac u reviziji ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, bez jasnog ukazivanja na to koja odredba Zakona o parničnom postupku nije primenjena ili je nepravilno primenjena od strane drugostepenog suda, a što bi bilo od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, to Vrhovni kasacioni sud ovakve revizijske navode nije posebno cenio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, vanbračna partnerka tužioca BB vodila je postupak pred Opštinskim sudom u Pirotu P 642/98 protiv tužioca, radi utvrđenja prava svojine na ½ nepokretnih i pokretnih stvari stečenih u vanbračnoj zajednici. Okružni sud u Pirotu je dva puta ukidao presude Opštinskog suda u Pirotu kojima je delimično usvojen tužbeni i protivtužbeni zahtev stranaka (rešenjima od 13.12.1996. godine i 01.07.1998. godine). Rešenjem predsednika suda u Pirotu Su 46/98-43 od 25.09.1998. godine usvojen je zahtev za izuzeće sudije Ljiljane Jovanović i predmet dodeljen u rad sudiji Jovici Rančiću. Presudom Okružnog suda u Pirotu Gž 632/99 potvrđena je presuda Opštinskog suda u Pirotu P 642/98 od 11.01.1999. godine kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje BB i obavezan tuženi AA da tužilji prizna svojinu na ½, odnosno ¼ dela i ustupi u državinu pokretne i nepokretne stvari bliže navedene u izreci te presude, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, a istovremeno je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženog i obavezana BB i VV da mu priznaju svojinu na udelu od ¾ i ustupe u državinu pokretnu imovinu bliže navedenu u izreci te presude, odnosno da mu isplate 2.250 dem u dinarskoj protivvrednosti, dok je u preostalom delu protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev 1536/00 od 11.04.2000. godine, odbijena je kao neosnovana revizija tuženog AA izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pirotu Gž 632/99 od 20.12.1999. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Pirotu P 642/98 od 10.02.2005. godine, odbijen je predlog tuženog AA za ponavljanje postupka P 642/98, okončanog pravnosnažnom presudom od 11.01.1999. godine, a to rešenje potvrđeno je rešenjem Okružnog suda u Pirotu Gž 304/05 od 15.08.2006. godine. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev 2379/06 od 06.09.2007. godine odbijena je revizija tuženog, izjavljena protiv rešenja od 15.08.2006. godine. Tužilac je kao izvršni poverilac 21.02.2003. godine podneo Opštinskom sudu u Pirotu predlog zaveden pod I 277/03 protiv izvršnog dužnika BB, na osnovu pravnosnažne izvršne presude Opštinskog suda u Pirotu P 642/98 od 11.01.1999. godine i tražio da se izvrši fizička deoba tako što će se od svih stvari pojedinačno izdvojiti od ¾ i ustupiti na upotrebu ovde tužiocu, a postupajući po tom predlogu rešenjem o izvršenju tog suda I 277/03 od 21.02.2003. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Rešenjem Predsednika Opštinskog suda u Pirotu od 04.11.2003. godine, odbijen je zahtev ovde tužioca za izuzeće sudije Jovice Rančića iz postupanja u predmetu I 277/03, a potom je usvojen zahtev tog sudije za njegovo izuzeće od postupanja u predmetima između ostalog i u navedenom izvršnom predmetu, budući da je stranka u tim predmetima (AA) protiv sudije podneo optužnicu Okružnom sudu u Pirotu za kršenje zakona. Rešenjem istog suda Ipv (I 12/08) od 08.04.2008. godine usvojen je prigovor dužnika BB i ukinuto rešenje I 277/03 od 21.02.2003. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu od 09.11.2011. godine usvojen je zahtev sudije Osnovnog suda u Pirotu Kaje Tričković za njeno isključenje od postupanja u predmetu I 1582/10 (2003) i predmet dodeljen u rad sudiji Žaklini Pejčić, budući da je izuzeta sudija pre stupanja na sudijsku dužnost bila pomoćnik izvršnog poverioca u predmetu u kome je doneta izvršna isprava. Zaključkom Osnovnog suda u Pirotu I 1582/10 od 05.12.2011. godine naloženo je izvršnom poveriocu AA da uredi predlog, nakon čega je predmet ispisan iz upisnika „I“ i upisan u upisnik „R1“, s obzirom na to da se radi o predlogu za fizičku deobu pokretnih stvari stranaka u njihovoj zajedničkoj svojini. Nakon što je predlagač AA smatrao da nisu ispunjeni uslovi za fizičku deobu pokretnih stvari iz izvršne isprave, da su stvari propale u periodu od donošenja presude, povukao je predlog za fizičku deobu nakon čega je rešenjem R1 171/11 (2003) od 31.01.2013. godine utvrđeno da je predlog za fizičku deobu pokretnih stvari povučen, a to rešenje potvrđeno je rešenjem Višeg suda u Pirotu od 11.03.2013. godine. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz 338/2013 od 23.10.2013. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti predlagača izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Pirotu od 11.03.2013. godine. Izvršni poverilac BB je takođe podnela predlog za fizičku deobu protiv ovde tužioca na osnovu presude Opštinskog suda u Pirotu P 642/98 od 11.01.1999. godine na pokretnim stvarima, kao i zajednički stečenom stanu onako kako bude utvrdio veštak građevinske struke, te da se u protivnom izvrši prodaja stana putem licitacije i dobijeni novac podeli u skladu sa izvršnom presudom. Dana 12.12.2000. godine doneto je rešenje I 1108/2000 i dozvoljeno predloženo izvršenje, a protiv istog je dužnik AA izjavio prigovor. Zaključkom od 28.03.2008. godine naloženo je sprovođenje deobe pokretnih stvari na način predložen u predlogu za izvršenje koji će se okončati u roku od 30 dana. Izvršni dužnik je u postupku istakao prigovor zastarelosti iz izvršenja i podneo predlog za obustavu postupka, a potom i predlog za deobu pokretnih stvari u podnesku od 16.04.2008. godine tražeći da se ukinu sva izvršenja i stranke ponovo upute na parnicu. Rešenjem Ipv.I 18/08 od 07.05.2008. godine odbačen je prigovor dužnika AA izjavljen protiv rešenja od 27.03.2008. godine, kao nedozvoljen. Stranke su pozvane da predlože način podele pokretne imovine, a izvršni dužnik je istakao da je predmetni stan prodat 30.01.1998. godine, kao i celokupna pokretna imovina. Rešenjem od 17.06.2008. godine I 1108/00 određeno je veštačenje radi procene vrednosti prodatog stana u Pirotu i naloženo izvršitelju da sačini procenu vrednosti pokretnih stvari koje su predmet izvršenja. Rešenjem Predsednika suda od 28.01.2010. godine usvojen je zahtev sudije Kaje Tričković za isključenje iz postupanja u predmetu I 2/10 i predmet je dodeljen u rad sudiji Zori Mirčić Ćirić, a naredbom VF Predsednika suda od 31.10.2011. godine zbog odsustva sa rada sudije Sonje Sokolović predmet I 1513/10 dodeljen je u rad sudiji Nebojši Kostiću. Rešenjem I 1513/10 od 15.12.2011. godine odbačen je predlog izvršnog poverioca BB kao neuredan i obustavljeno rešenje određeno rešenjem I 1108/2000 od 12.12.2000. godine. Sve vreme trajanja navedenih postupaka, tužilac je tvrdio da nije bio u vanbračnoj zajednici sa BB, da je zajedničko dete priznao kao svoje, ali da je BB bila samohrana majka kako je izjavila u upravnom postuku i da je Opštinski sud u Pirotu u predmetu P 642/98 doneo nezakonitu presudu jer nije uzeo u obzir sve dokaze koje je on predlagao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 35. stav 2. i 143. stav 3. i 4. Ustava Republike Srbije ( „Službeni glasnik“ RS, br. 98/06), člana 6. stav 1. i 19. stav 1. i 2. Zakona o sudijama ( „ Službeni glasnik“ RS, br. 63/01...101/05) i člana 22. stav 1. i 2. Zakona o sudijama ( „Službeni glasnik RS, br. 116/08...106/15) ocenili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 154, 172, 189. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pored toga, ocenjeno je i da je neosnovan predlog tužioca za određivanje privremene mere u smislu člana 449. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i da u smislu članova 168-170. ZPP, neosnovani zahtevi tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova postupka u celosti i za postavljanje besplatnog punomoćnika.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je, suprotno navodima revizije, zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Nižestepeni sudovi su citirali i pravilno primenili relevantne odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o sudijama, te člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima te su pravilno ocenili da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete od tužene, zbog nepravilnog ili nezakonitog postupanja organa tužene.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja budući da revizijski sud pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja ceni samo u slučaju iz člana 407. stav 2. ZPP, a što nije konkretan slučaj.

Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata date razloge nižestepenih sudova u pogledu zaključka da u konkretnom slučaju sudovi, kao organi tužene, nisu nepravilnim niti nezakonitim radom prouzrokovali štetu tužiocu koju bi tužena bila dužna da im naknadi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414.stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Vrhovni kasacioni sud saglasno članu 414. stav 2. ZPP neće detaljno da obrazlaže presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zaključi da to nije potrebno zbog toga što se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Budući da tužilac nije uspeo sa revizijom, to mu saglasno članovima 165. stav 1. u vezi člana 153. ZPP ne pripadaju traženi revizijski troškovi, te je doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić