.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3509/2022
10.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Davidović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Vladimir Slijepčević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2266/2019 od 06.11.2019. godine, na sednici održanoj 10.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2266/2019 od 06.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2266/2019 od 06.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Gž 8948/18 od 05.12.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik 3/16 (tri ara i 84m2) idealnog dela katastarske parcele broj .., vrt 1. klase, površine 14a 89m2, upisane u listu nepokretnosti broj .. K.O. ..., te da je tužena dužna da trpi da se tužilac upiše kao vlasnik u nadležnom katastru na predmetnoj nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži nadležnom državnom organu koji vodi upise i vrši izmene u katastarskom operatu da bez odlaganja izvrši upis prava svojine na tužioca i to na 3/16 (tri ara i 84m2) idealnog dela navedene nepokretnosti. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2266/2019 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavila reviziju predviđenu odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Prema odredbi člana 404. ZPP (stav prvi), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Po stanovištu Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Rešenje Apelacionog suda u Beogradu na koje se revident poziva u reviziji je bez uticaja na drugačiju odluku, s obzirom da se njime pravnosnažno ne okončava postupak, već se radi o rešenju kojim je ukinuta prvostepena odluka, što ne upućuje na zaključak da je u priloženoj odluci izraženo i konačno prihvaćeno pravno stanovište koje je suprotno pobijanoj odluci. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava – člana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“ broj 43/81...28/87) u pogledu ispunjenosti uslova za konvalidaciju pisanog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 14.09.1989. godine na kojem potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, čiju primenu revident osporava navodima o nepotpuno utvrđenim činjenicama u pogledu isplate kupoprodajne cene, koje su po toj odredbi bitne za konvalidaciju ugovora.
Shodno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.07.2010. godine, a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
