Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Momčilović advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog – protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1086/2020 od 28.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 26.08.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao neblagovremena revizija tuženog – protivtužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1086/2020 od 28.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2591/16 od 15.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom na ime duga za zastupanje pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetima P 7095/10, P 3626/11, P 2439/17 (stari brojevi P 425/10 i P 1855/07) i R1 105/14 (stari brojevi R1 334/10 i R1 79/13) isplati novčani iznos od 887.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.03.2016. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime naknade štete po osnovu pripadajuće kamate na novčani iznos od 7.000 evra, za vremenski period od 19.01.2007. godine do 12.05.2015. godine, isplati iznos od 107.348,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.05.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime naknade štete po osnovu plaćene sudske takse radi prijema novca u sudski depozit u predmetu R 56/07 isplati iznos od 13.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.02.2007. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime sticanja bez osnova po osnovu plaćene sudske takse i troškova veštačenja u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 2992/11 isplati iznos od 14.140,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.01.2015. godine do isplate. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1086/2020 od 28.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 2591/16 od 15.01.2020. godine u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu izreke, u odnosu na glavno potraživanje i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu, u odnosu na početak toka zakonske zatezne kamate, pa je obavezan tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom na iznos glavnog duga od 887.250,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 06.12.2018. godine do konačne isplate, a odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na navedeni iznos za period od 11.03.2016. godine do 06.12.2018. godine, da na novčani iznos od 107.348,02 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 15.01.2020. godine do konačne isplate, dok je kao neosnovan odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na navedeni iznos počev od 12.05.2015. godine do 15.01.2020. godine, da na iznos od 13.000,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 29.07.2016. godine do konačne isplate, a kao neosnovan je odbijen zahtev za dosuđenje zakonske zatezne kamate na navedeni iznos za period od 08.02.2007. godine do 29.07.2016. godine, kao i da mu na iznos od 14.140,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 29.07.2016. godine do konačne isplate, dok je kao neosnovan odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate počev od 30.01.2015. godine do 29.07.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi – protivtužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 403. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao blagovremenost izjavljene revizije u smislu člana 403. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 49/2013-US, 74/2013 – US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da je revizija tuženog – protivtužioca neblagovremena.

Prema članu 403. stav 1. ZPP, protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Prema stanju u spisima, tuženi – protivtužilac je overeni prepis drugostepene presude preko punomoćnika primio dana 01.04.2021. godine, a reviziju je izjavio neposredno sudu dana 07.05.2021. godine. Kako je tuženi – protivtužilac reviziju izjavio nakon isteka roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude, to je revizija tuženog – protivtužioca u smislu napred citirane zakonske odredbe neblagovremena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić