Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, pobijajući deo koji se odnosi na troškove postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, u vezi prava na naknadu troškova postupka.

Ispitujući pobijanu presudu u delu rešenja o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilac je tužbom tražio da se tužena obaveže da uplati pripadajuće doprinose penzijskog i socijalnog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da u korist tužioca nadležnom fondu uplati tražene doprinose, po stopi koja će važiti na dan uplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stav drugostepenog suda je da je tužilac doprinose mogao potraživati i u ranijem postupku u kome je potraživao razliku naknade.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati za sastav tužbe od strane advokata iznos od 6.000,00 dinara, za pristup advokata na dva održana ročišta iznos od po 7.500,00 dinara, za sastav žalbe iznos od 6.000,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 27.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi sa članom 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji, ovaj sud mu je primenom odredbi člana 153., 154. i 162. u vezi sa članom 165. ZPP dosudio iznos od 12.000,00 dinara, na ime sastava revizije, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić