.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3539/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo Bulajić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/18 od 15.08.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/18 od 15.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
UKIDA SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/18 od 15.08.2019. godine u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 934/18 od 28.06.2018. godine i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 934/18 od 28.06.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO po stopi koja bude važila na dan uplate, za februar, mart i april 2013. godine na osnovice bliže određene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/18 od 15.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u izreci drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.
Prvostepeni sud je u celosti usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da u korist tužilje uplati tražene doprinose. Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, jer je doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje tužilac mogla potraživati u postupku u kom je potraživala novčanu naknadu. Po stanovištu prvostepenog suda, tužilja osnovano potražuje razliku na ime neuplaćenih doprinosa, ali na taj način pravi izdatke koji daleko prevazilaze visinu tužbenog zahteva, pa je zbog toga u situaciji kada je tužilja imala mogućnost da potražuje doprinose u ranijem postupku, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Drugostepeni sud je potvrdio odluku o troškovima parničnog postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu člana 153. stav 1. ZPP.
Članom 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu, dužna da protivnoj stranci naknadi troškove. U smislu člana 154. stav 1. istog Zakona, sud će prilikom odlučivanja koji će se troškovi nanaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškovi koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 153. stav 2 ZPP, ako stranka delimično uspe u parnici, sud može, s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova.
U ovom slučaju, tužilja je u parnici uspela u celini, tako što je njegov tužbeni zahtev usvojen, pa u situaciji u kojoj je tužena osporila tužbeni zahtev tužilje, sledi da joj je prouzrokovala troškove, koje je dužna da joj naknadi, u smislu citiranih odredbi Zakona. Načelo ekonomičnosti postupka, Zakonom o parničnom postupku nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa. Pri odlučivanju o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi rukovode, jeste uspeh parničnih stranaka u sporu.
Kako zbog pogrešne primene citiranih odredaba ZPP, nižestepeni sudovi nisu utvrdili činjenično stanje bitno za odluku o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe odluke o troškovima postupka i predmet, u tom delu, vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi koji su troškovi parničnog postupka tužilji bili potrebni radi vođenja parnice, nakon čega će, pravilnom primenom citiranih odredaba ZPP, odlučiti o njenom zahtevu za naknadu tih troškova.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo u smislu člana 416. stav 2. u vezi člana 420. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
