.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3540/2020
26.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Božidara Vujičića, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz..., čiji je punomoćnik Milka Vukomanović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1519/18 od 15.08.2019. godine, na sednici održanoj 26.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
UKIDA SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1519/18 od 15.08.2019. godine, u delu kojim je potvrđeno rešenje o troškovima postupka, kao i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1404/18 od 27.07.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1404/18 od 27.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da za tužilju, RF za PIO, izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 12.11.2013. godine do 31.12.2014. godine, po stopama važećim na dan uplate, na osnovice bliže utrđene prvnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2755/15 od 04.12.2015. godine. Stavom drugim izreke, odbačen je kao neosnovan zahtev za dostavljanje dokaza o izvršenoj uplati doprinosa. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1519/18 od 15.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalba tužene i žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđeno rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao je tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilja, povodom uplate pripadajućih doprinosa, vodi poseban postupak, već je iste mogla potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilje na naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tuženi prilikom isplate novčane naknade nije izvršio isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tuženi je osporio tužbeni zahtev tužilje tokom postupka, u kom smislu tužilji, koji je uspela u sporu pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. ZPP, ukinuo odluku o troškovima postupka i predemet u ukinutom delu vratio na ponovno odlučivanje.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
