Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 17426/18 od 30.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21270/16 od 05.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju bez izričitog navođenja zakonskih razloga. Tužioci su u reviziji predložili da Vrhovni kasacioni sud zauzme stav u pogledu prava stranke na naknadu troškova za zastupanje, uvećanih za iznos obračunatog poreza za dodatu vrednost, u situaciji kada je stranku zastupao advokat - obveznik poreza na dodatu vrednost koji nije izdao račun za pruženu advokatsku uslugu. Uz reviziju sa ovakvim predlogom tužioci su priložili odluke sudova koje potvrđuju neujednačenu sudsku praksu pri dosuđivanju troškova postupka - nagrade za zastupanje od strane advokata koji je obveznik poreza na dodatu vrednost i kada uz zahtev za naknadu nije dostavljen izdati račun za pruženu advokatsku uslugu.

Iz izloženog sledi da tužioci, iako se u reviziji nisu izričito pozvali na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP), ovaj vanredni pravni lek izjavljuju na osnovu te odredbe i u cilju ujednačavanja sudske prakse (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu pravnosnažne sudske odluke dostavljene uz reviziju, ali i pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 05.07.2016. godine koji je dopunjen na sednici istog odeljenja od 03.03.2020. godine, postoje razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca predviđeni članom 404. stav 1. ZPP.

Zbog toga je i odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek.

Odlučujući o zahtevu tužilaca za naknadu troškova postupka nižestepeni sudovi su obavezali tužene da iste solidarno nadoknade tužiocima, ali bez uvećanja za iznos poreza za dodatnu vrednost od 20%, sa obrazloženjem da njihov punomoćnik nije dostavio fiskalni račun za izvršene advokatske usluge kao dokaz da je izdatak u vidu obračunatog poreza na dodatu vrednost zaista i nastao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je u ovom slučaju pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1. ZPP). Prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci sud, ceneći sve okolnosti, uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a ako je za nagrade advokata ili druge troškove propisana tarifa, ti troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 154. ZPP).

Odredbom člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/12) propisano je da advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova.

Po Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 84/04), advokati se smatraju poreskim obveznicima jer se poslovi i radnje koje preduzimaju u cilju pružanja pravne pomoći, u okviru bavljenja advokaturom, smatraju uslugama pruženim uz naknadu i predmet su oporezivanja porezom na dodatu vrednost (članovi 3. i 8). Prema članu 42. navedenog zakona, obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga, ali je članom 45. istog zakona propisano da ministar bliže uređuje u kojim slučajevima nema obaveze izdavanja računa, ili se mogu izostaviti pojedini podaci u računu, odnosno predvideti dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa.

Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 132/12 - u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da obveznik poreza na dodatu vrednost nema dodatnu obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost za promet dobara i usluga fizičkim licima, sa izuzetkom preduzetnika, koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost (član 2. stav 1. tačka 1).

U konkretnom slučaju, punomoćnik tužilaca je advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost - uz zahtev za naknadu troškova postupka priložene su potvrda Ministarstva finansija - Poreske uprave od 21.11.2017. godine o izvršenom evidentiranju advokata za porez na dodatu vrednost i izvod iz registra obveznika poreza na dodatu vrednost od istog datuma. S`toga, tužioci koje je u ovoj parnici zastupao advokat - obveznik poreza na dodatu vrednost imaju pravo na naknadu troškova - nagradu za zastupanje uvećane za vrednost poreza na dodatu vrednost za advokatstku uslugu, u skladu sa članom 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i članova 3. i 8. Zakona o porezu na dodatu vrednost. S`obzirom da su tužioci fizička lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, saglasno članu 2. stav 1. tačka 1. Pravilnika donetog na osnovu člana 45. Zakona o porezu na dodatu vrednost, njihov punomoćnik nije imao obavezu izdavanja računa iz člana 42. tog zakona, pa zato dostavljanje takvog računa nije uslov za ostvarenje prava tužioca na naknadu troškova u visini poreza na dodatu vrednost za advokatsku uslugu.

Imajući izloženo u vidu, odluke nižestepenih sudova o troškovima postupka su preinačene i tuženi, shodno članu 153. stav 1. i članu 154. ZPP, obavezani da solidarno isplate tužiocima iznos od još 10.200,00 dinara (20% od nagrade za sastav tri podneska i zastupanje na dva održana i dva neodržana ročišta, u ukupnom iznosu od 51.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost odluke, kao i da tužiocima nadoknade troškove postupka po žalbi u visini propisanoj advokatskom tarifom za pravne lekove.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tužioci su uspeli u postupku po reviziji i zato imaju pravo na troškove tog postupka u iznosu od 14.400,00 dinara. Zbog toga je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić