Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Protić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7173/16 od 22.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Beogradu R3 29/20 od 16.12.2020. godine, za odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7173/16 od 22.06.2017. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7173/16 od 22.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 67377/2010 od 04.04.2013. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 67377/10 od 03.09.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od februara 2005. godine zaključno sa martom 2008. godine, isplati iznos od 400.459,83 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu za period od 01.01.2005. godine do 31.01.2005. godine isplati preko dosuđenog do traženog iznosa od 409.074,52 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev u iznosu od 81.814,90 dinara na ime poreza na prihod. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 158.120,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7173/16 od 22.06.2017. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade isplati iznos od 186.155,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu za period od februara 2005. godine zaključno sa januarom 2007. godine na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati iznos od 214.303,97 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 93.012,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 85.616,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavovima drugom i trećem izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 29/20 od 16.12.2020. godine, predloženo je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7173/16 od 22.06.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je postupajući po navedenom predlogu Apelacionog suda u Beogradu, na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04,111/09, 36/11 i 53/13 - US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), zaključio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu stav izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 2051/16 od 29.03.2017. godine i da u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev nije odstupljeno od sudske prakse i potrebe nema za novim tumačenjem prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. ZPP, utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 23.03.2010. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 214.303,97 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 2.153,64 evra (99,5076 dinara za 1 evro).

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br.55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog zahteva, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za ocenu dozvoljenosti revizije u iznosu od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 395. i 404. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić