Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana M. Denić advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd– Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 631/19 od 23.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 631/19 od 23.09.2019. godine.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 631/19 od 23.09.2019. godine, u delu kojim je odbijena žalba tužilje i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1924/17 od 27.02.2018. godine potvrđeno i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1924/17 od 27.02.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen, je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da u korist tužilje uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja za period od 04.06.2014. godine do 27.09.2015. godine na iznos od 10.593,70 dinara po stopi koja bude važila na dan uplate, u iznosima bliže navedenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke u delu zahteva kojim je traženo da se tužena obaveže da tužilji dostavi dokaz o izvršenoj uplati doprinosa kao u stavu prvom izreke ove presude, tužba tužilje je odbačena. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 631/19 od 23.09.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužilje, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 1924/17 od 27.02.2018. godine je potvrđena.

Protiv drugostepene presude – dela kojim je odbijena žalba tužilje, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilja povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi poseban postupak, već je ista mogla potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilje na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tokom postupka, u kom smislu tužilji koja je uspela u sporu pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP-a, ukinuo odluku o troškovima postupka i predemet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić