Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužilje ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su u katastar nepokretnosti upisane kao suvlasnice porodične stambene zgrade u Beogradu, ..., Ul ... br. .. i to tužilja sa udelom od 3/4, a tužena od 1/4 idealnog dela te nepokretnosti. Tužena je pravo vlasništva na 1/4 nepokretnosti stekla na osnovu ugovora koji je zaključila sa umešačem VV, koja je pravni sledbenik GG a koja je sa pravnim prethodnikom tužilje, DD, 30.09.1967. godine zaključila ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 1/4 stambene zgrade, što predstavlja jednu sobu 2,80 h 2,60 m i jedno predsoblje 3 h 1,50 m, koje se nalaze u suterenu postojeće zgrade, kao i šupe koju će izgraditi iz sredstava prodavca. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 27723/16 od 05.04.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužene kojim je tražila da joj tužilja preda u posed i slobodno raspolaganje 1/4 idealnih delova nepokretnosti upisanih u LN .. KO ... . Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 39883/13 od 12.06.2015. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ugovorom overenim pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu Ov 6719/67 od 30.09.1967. godine, pravni prethodnik tužilje, DD, biv. iz ..., prodala pravnom prethodniku tužene, sada pok. GG, realni deo nepokretnosti - stambene zgrade u Ul. ... br. .., u ..., na k.p. br. .., upisane u LN br. .. KO ..., a koja se sastoji od dve prostorije i to jedne sobe dimenzija 2,80 h 2,60 m i jednog predsoblja 3 h 1,50 m, sa posebnim ulazom u zgradu i suterena, uz obavezu prodavca da izgradi i preda kupcu jednu šupu u dvorištu iste zgrade. Odbijen je i eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud utvrdi da je prestala suvlasnička zajednica pravnih prethodnika DD, biv.iz ..., sa tužilačke strane kao suvlasnika na 3/4 idealnog dela i pok. GG, biv. iz ..., sa tužene strane, kao suvlasnika na 1/4 idealnog dela nepokretnosti usled faktičke realne deobe, tako da tužilačkoj strani pripadne u isključivu svojinu realni deo stambene zgrade, izuzev dve prostorije u suterenu sa posebnim ulazom u zgradu, koji se sastoji od jedne sobe sa jednim predsobljem, a da tuženoj pripada u isključivu svojinu realni deo koji se sastoji od dve prostorije u suterenu sa posebnim ulazom u zgradu. Veštačenjem je utvrđeno da objekat – zgrada br. 1 u Ul. ... br. .. u Beogradu, predstavlja porodičnu stambenu zgradu, spratnosti suteren + prizemlje, tako što je upisana u LN sa ukupnom površinom od 56 m2. U nivou prizemlja se nalazi dvosoban stan neto površine 49,90 m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio, primenom odredbe člana 20. i 33. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, nalazeći da realni deo idealnog suvlasničkog udela tužilje predstavlja dvosobni stan u prizemlju zgrade br. 1, u Ul. ... br. .. u Beogradu, čija struktura je utvrđena veštačenjem.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio, nalazeći da su parnične stranke suvlasnice na predmetnoj nepokretnosti, a da je ugovorom između njihovih pravnih prethodnika uređen samo način korišćenja nepokretnosti, dok nije izvršena deoba. Po mišljenju drugostepenog suda, razvrgnuće njihove suvlasničke zajednice moguće je postizanjem sporazuma ili u sudskom (vanparničnom) postupku, imajući u vidu da je presudom P 39883/13 od 12.06.2015. godine, pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev da je suvlasnička zajednica parničnih stranaka prestala.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, propisano je da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari, kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo). Na osnovu odredbe člana 16. stav 1. istog Zakona, suvlasnik ima pravo da u svako doba zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukčije određeno. Suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud (stav 4.).

U konkretnom slučaju, parnične stranke su suvlasnice na predmetnoj nepokretnosti i to tužilja sa 3/4 a tužena sa 1/4. Deobu suvlasničke nepokretnosti imaju mogućnost da izvrše sporazumno ili u sudskom, vanparničnom postupku (član 148. - 154. Zakona o vanparničnom postupku), a pošto parnične stranke predmetnu nepokretnost nisu fizički podelile, sledi da ne postoji pravni osnov za priznavanje prava tužilji na realnom delu predmetne nepokretnosti (dvosobnom stanu u prizemlju zgrade), kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Zbog toga tužilja neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković