.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3568/2020
04.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mića Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Daliborka Marković, advokat iz ..., radi povraćaja novca, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1010/19 od 14.01.2020. godine, u sednici održanoj 04.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1010/19 od 14.01.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1010/19 od 14.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica Ćuprija P 278/17 od 25.10.2018. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužilji AA na ime duga za dva primljena automobila isplate iznos od 4.500 evra, a na ime udela u visini od ½ idealne sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2012. godine u dinarskoj protivvrednosti koju propisuje Narodna banka Srbije za devizna sredstva na dan isplate po stopi utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, pa do isplate. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena VV da tužilji AA na ime primljenog automobila za isplatu duga DD isplati iznos od 1.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2012. godine, u dinarskoj protivvrednosti koju propisuje Narodna banka Srbije za devizna sredstva na dan isplate po stopi utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, pa do isplate. Trećim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezao tuženi GG da tužiocu BB na ime duga isplati iznos od 4.500 evra, a na ime udela u visini od ½ idealne, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2012. godine, u dinarskoj protivvrednosti koju propisuje Narodna banka Srbije za devizna sredstva na dan isplate po stopi utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, pa do isplate. Četvrtim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena VV, da tužiocu BB isplati iznos od 1.000 evra za primljeni automobil za izmirenje duga DD, a u visini ½ idealnog udela, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2012. godine, u dinarskoj protivvrednosti koju propisuje Narodna banka Srbije za devizna sredstva na dan isplate po stopi utvrđenoj na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, pa do isplate. Petim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 288.110,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1010/19 od 14.01.2012. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda osim u delu izreke prvog, drugog, trećeg i četvrtog stava koji se odnosi na kamatu na iznos glavnog duga, tako što se obavezuje tuženi GG da tužiocima isplati pripadajuću kamatu na iznos glavnog duga od po 4.500 evra, i u drugom stavu izreke, počev od 23.03.2012. godine, pa do 24.12.2012. godine po stopi Evropske centralne banke u dinarskoj protivvrednosti, a od 25.12.2012. godine u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, pa do konačne isplate; obavezana je tužena VV da tužiocima isplati pripadajuću kamatu na iznos glavnog duga od po 1.000 evra u drugom i četvrtom stavu izreke, počev od 23.03.2012. godine, pa do 24.12.2012. godine po stopi Evropske centralne banke u dinarskoj protivvrednosti, a od 25.12.2012. godine u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena, pa do konačne isplate, u kom delu je prvostepena presuda preinačena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku. ujednačavanja sudske prakse
Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se osporavanjem pravilnosti odluke kojom je dozvoljeno preinačenje tužbe, kao i odluke o aktivnoj legitimaciji tužilje, osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi povraćaja novca podneta je 06.04.2012. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.292.000,00 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženih nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
