Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bačanin, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ... i tuženog-protivtužioca VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Mitić iz ..., radi utvrđenja i činidbe po tužbi i radi činidbe po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2122/2020 od 26.02.2021. godine, u sednici održanoj 27.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2122/2020 od 26.02.2021. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P 929/2019 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, stana br. ..., površine 64 m2, koji se nalazi na ... spratu porodične stambene zgrade u ..., u Ul. ... (ranije ...) br. ..., na k.p.br. ... KO ... – ..., površine 91 m2, sa pravom korišćenja zemljišta – parcele u obimu od 1/2, sve upisano u LN br. ..., zaključen dana 16.11.2015. godine između tužilje – protivtužene kao prodavca, koju je zastupao tuženi BB i tuženog-protivtužioca VV, kao kupca, sa klauzulom o potvrđivanju (solemnizacija) isprave javnog beležnika Dragana Nikolića iz .. br. OPU: 963/2015, te su tuženi obavezani da trpe posledice ništavosti ugovora i da omoguće tužilji – protivtuženoj da se ponovo upiše kao vlasnik navedene nepokretnosti u javnim knjigama, bez njihove saglasnosti. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene prema tuženima i utvrđeno da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo: izjava koju je tužilja – protivtužena dala i overila pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov II .../... dana 23.04.2014. godine, i ovlašćenje koje je tužilja – protivtužena dala i overila pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov II .../.... Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog -  protivtužioca VV iz ..., kojim je tražio da se obaveže tužilja – protivtužena da mu preda, ispražnjen od lica i stvari, stan br. ..., površine 64 m2 na prvom spratu porodične stambene zgrade u ... u Ul. ... (ranije ...) br. ..., na k.p. br. ... KO ... – ..., sve upisano u LN br. ..., zajedno sa tavanskim prostorom koji se nalazi iznad predmetnog stana, površine cca 36 m2, a koji ima pristup iz stana br. ... i sa njim čini jedinstvenu i nedeljivu građevinsku celinu, kao i da tuženom-protivtužiocu VV na ime naknade za ostvarenu korist od korišćenja navedenog objekta u periodu od 06.04.2016. godine do 05.03.2018. godine, isplati iznos od 2.760,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od dana presuđenja pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji – protivtuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 804.900,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2122/2020 od 26.02.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Višeg suda u Nišu P 929/2019 od 21.05.2020. godine i presudio tako što je, stavom drugim izreke, odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženima utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, stana br. ..., površine 64 m2, koji se nalazi na ... spratu porodične stambene zgrade u ..., u Ul. ... (ranije ...) br. ..., na k.p. br. ... KO ... – ..., površine 91 m2, sa pravom korišćenja zemljišta – parcele u obimu od 1/2, sve upisano u LN br. ..., zaključen dana 16.11.2015. godine između tužilje – protivtužene kao prodavca, koju je zastupao tuženi BB i tuženog-protivtužioca VV, kao kupca, sa klauzulom o potvrđivanju (solemnizacija) isprave javnog beležnika Dragana Nikolića iz ... br. OPU: 963/2015, te da su tuženi obavezani da trpe posledice ništavosti ugovora i da omoguće tužilji – protivtuženoj da se ponovo upiše kao vlasnik navedene nepokretnosti u javnim knjigama, bez njihove saglasnosti, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je tražila da se utvrdi da su ništave i da ne proizvode pravno dejstvo: izjava koju je tužilja – protivtužena dala i overila pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov II .../... dana 23.04.2014. godine, i ovlašćenje koje je tužilja – protivtužena dala i overila pred Osnovnim sudom u Nišu pod br. Ov II .../..., kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je eventualno postavljeni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi BB obaveže da joj na ime neosnovanog obogaćenja isplati 40.000 evra na ime neisplaćene kupoprodajne cene za prodaju nepokretnosti po ugovoru o kupoprodaji od 16.11.2015. godine OPU 963/2015, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da tuženom-protivtužiocu VV iz ... preda ispražnjen od lica i stvari, stan br. ..., površine 64 m2 koji se nalazi na ... spratu porodične stambene zgrade u ..., u Ul. ... (ranije ...) br. ..., na k.p. br. ... KO ... – ..., sve upisano u LN br. ..., zajedno sa tavanskim prostorom koji se nalazi iznad predmetnog stana, površine cca 36 m2, a koji ima pristup iz stana br. ... i sa njim čini jedinstvenu i nedeljivu građevinsku celinu, kao i da tuženom-protivtužiocu VV na ime naknade za ostvarenu korist od korišćenja navedenog objekta u periodu od 06.04.2016. godine do 05.03.2018. godine, isplati iznos od 2.760,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2020. godine do isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 844.537,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Pošto je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, sledi da je u ovom slučaju revizija uvek dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), pa odlučivanje o posebnoj reviziji nije potrebno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP-a i utvrdio da je revizija tužilje – protivtužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 2. ZPP-a, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja-protivtužena je bila vlasnik 1/2 ulične zgrade br. ... u Ul. ... na spratu, površine 72 m2, polovine podruma u površini od 6 m2, polovine šupe u površini od 12 m2, polovini dvorišta koje pripada kući u površini od 60 m2, tavanskog prostora sa ulice koji je adaptiran u stambeni prostor u površini od 36 m2, na k.p. br. ... KO ... – ..., upisan u LN br. ... KO ... - ... . Dana 23.04.2014. godine tužilja je, overenim punomoćjem ovlastila tuženog BB iz ... da u njeno ime i za njen račun može da potpiše, overi, zaključi ili raskine kod Osnovnog suda u ..., predugovor, ugovor o kupoprodaji, aneks ugovora uz ugovor o kupoprodaji, sve potrebne izjave, saglasnosti i priznanice vezane za kupoprodaju njene nepokretnosti, gore navedene. Takođe je tuženog BB ovlastila i da primi kaparu i kupoprodajnu cenu za gore navedene nepokretnosti, od kupca i da njima slobodno raspolaže, kao i da podnese zahtev za uknjižbu nepokretnosti, konverziju prava, upis i brisanje hipoteke kod Službe za katastar nepokretnosti, da primi rešenje o uknjižbi, da ulaže žalbu, kao i da preduzima sve potrebne pravne i druge radnje kod svih nadležnih gradskih i drugih upravnih organa. Istog dana, tužilja-protivtužena je potpisala i overila izjavu kojom potvrđuje da je od tuženog BB primila iznos od 40.000 evra na ime kupoprodajne cene za kupoprodaju nepokretnosti koja je opisana na isti način kao i u ovlašćenju. U izjavi je takođe navela da je opisanu nepokretnost prodala tuženom BB, a da nisu zaključili i overili kod suda ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, već da su samo sačinili i potpisali predugovor, pa mu je ona dala ovlašćenje da može nepokretnost da proda pošto joj je kupoprodajna cena u celosti isplaćena i ona nema nikakvih novčanih potraživanja prema tuženom BB. Takođe je u izjavi navedeno da su sa tom izjavom tužilje saglasni i njeni sinovi GG i DD, kao i da ona izjavu daje bez prinude i prisile, svojom voljom pod krivičnom i materijalnom odgovornošću. Narednog dana, 24.04.2014. godine tužilja – protivtužena i tuženi BB su zaključili predugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji nije overen od strane suda, gde je, u 2.članu navedeno da je kupoprodajna cena isplaćena na dan potpisa predugovora, kao i da predugovor služi kao priznanica. Tuženi BB je na osnovu ovlašćenja za prodaju nepokretnosti od 23.04.2014. godine potpisao sa tuženim protivtužiocem VV ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2015. godine, koji je potvrđen klauzulom o potvrđenju (solemnizacija) od strane javnog beležnika Dragana Nikolića iz .. pod br. OPU: 963/2015. U LN br. ... KO ... – ..., od 27.10.2015. godine. Na k.p. ... u Ul. ... br. ..., upisano je zemljište pod zgradom, površine 91 m2, kao gradsko građevinsko zemljište na kom je upisana porodična stambena zgrada u kojoj je upisan stan br. ..., na prizemlju i stan br. ..., na ... spratu, tako što je na stanu br. ... upisana tužilja – protivtužena AA, sa pravom privatne svojine, obim udela je 1/1, a bez upisane površine. Tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za utvrđenje ništavosti predmetnih pravnih poslova zasnovan je na činjenici da se radi o ''simulovanim pravnim poslovima'' koji prikrivaju ugovor o zajmu zaključen između njenog sina GG i tuženog BB, te da do predaje nepokretnosti nikada nije došlo, niti je tužilji isplaćena kupoprodajna cena. Protivtužbeni zahtevi tuženog – protivtužioca VV zasnivaju se na činjenici da mu tužilja – protivtužena, od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji između tuženih, nije predala nepokretnost koja je predmet tog ugovora i da je na taj način ostvarila korist od stanovanja u njegovoj nepokretnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio, a protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca VV, odbio, jer je zaključio da potpisivanje predugovora, izjave i ovlašćenja za prodaju nepokretnosti nije imalo za cilj prodaju predmetne nepokretnosti, posebno imajući u vidu da tuženi BB nikada nije tražio iseljenje tužilje - protivtužene iz predmetne nepokretnosti, pri čemu je prvostepeni sud prihvatio tvrdnju tužilje – protivtužene da ona nije primila iznos od 40.000 evra na ime kupoprodajne cene. Zbog toga je prvostepeni sud zaključio da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tuženih ništav u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer je protivan odredbama članova 26, 45, 47, 70, 88. i 90. istog Zakona. U toj situaciji, prvostepeni sud je zaključio da je tužilja – protivtužena vlasnik predmetnih nepokretnosti, čijim korišćenjem nije stekla nikakvu korist na račun tuženog – protivtužioca VV, pa je njegov protivtužbeni zahtev neosnovan, na osnovu odredbe člana 219. ZOO.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinuo presudu prvostepenog suda i odlučio o zahtevima stranaka tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje – protivtužene, a usvojio protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca VV, jer je zaključio da tužilja, na osnovu izvedenih dokaza, nije dokazala i to: da nikada nije postojala volja za zaključenje ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti i promet iste, niti da su te pravne radnje imale za cilj obezbeđenje obaveze iz ugovora o zajmu između njenog sina i tuženog BB; da joj kupoprodajna cena nije bila isplaćena, kao i da je postojala očigledna nesrazmera uzajamnih davanja kao posledica stanja nužde tužilje i njenog sina. Suprotno tome, po mišljenju drugostepenog suda, do zaključenja ugovora o kupoprodaji između tužilje i tuženog BB je nesporno došlo, bez obzira što predugovor nije overen. Takođe, drugostepeni sud je zaključio da je tuženi BB bio ovlašćen da predmetnu nepokretnost proda tuženom VV, ugovorom koji je pravno valjan jer je zaključen u obliku javno beležničke potvrđene (solemnizovane) isprave, shodno odredbi člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, važećim u vreme njegovog zaključenja. S tim u vezi, drugostepeni sud nalazi da je neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud tuženog BB obaveže da isplati iznos od 40.000 evra, pošto je zaključio da je tužilji kupoprodajna cena, u tom iznosu, isplaćena pre potpisivanja i overe ugovora, što je ona potvrdila u svojoj overenoj izjavi od 23.04.2014. godine. Tuženi VV, po mišljenju drugostepenog suda osnovano potražuje od tužilje iznos od 2.760 evra u dinarskoj protivvrednosti, na ime naknade za ostvarenu korist od predmetne nepokretnosti, počev od 06.04.2014. godine, jer je tužilja u državini predmetne nepokretnosti u kojoj i dalje stanuje, a od momenta zaključenja predmetnog ugovora, kojim je pravo svojine preneto tuženom- protivtužiocu, nije ga pozvala da stupi u državinu, pa on ima pravo na traženu naknadu na osnovu odredbe člana 219. ZOO.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka drugostepenog suda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prividan ugovor propisan je odredbom člana 66. ZOO, tako što, shodno stavu 1.te odredbe zakona, takav ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama, ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2.). Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužilja svoj tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnih pravnih poslova zasniva na činjenici da se ne radi o kupoprodaji nepokretnosti, nego o tome da između tuženog BB i njenog sina GG postoji poslovni odnos povodom kog je navedeni tuženi od tužiljinog sina potraživao novčani iznos koji sin tužilje nije bio u mogućnosti da mu isplati, pa je to bio razlog zbog koga su sačinjeni svi predmetni pravni poslovi. S tim u vezi, tužilja je dostavila pisane dokaze i to: overeno ovlašćenje od 08.01.2014. godine za upravljanje i prodaju automobila vlasništvo supruge sina tužilje GG izdato tuženom BB, kao i dokumentaciju na okolnost kompenzacije između privrednih društava u vlasništvu GG, i tuženog VV od 30.04.2014. godine. Drugostepeni sud navedene dokaze nije imao u vidu pri odlučivanju pobijanom presudom, niti je cenio pravu volju ugovornih strana pri zaključenju predmetnih pravnih poslova. Činjenice i to: da je tužilja ovlastila tuženog BB da proda njen stan, u kom ona živi; da je, na osnovu tog ovlašćenja, tuženi BB predmetni stan prodao svom zetu VV, a da ni jedan od njih nije video taj stan, pri čemu su obojica u poslovnom odnosu sa sinom tužilje GG; da je tuženi VV predaju predmetnog stana od tužilje tražio tek protivtužbom od 06.04.2016. godine (nakon podnete tužbe za utvrđenje ništavosti pravnih poslova), dovode u sumnju zaključak drugostepenog suda o zakonitosti predmetnih pravnih poslova.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu izložene primedbe, utvrditi navedene bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, na osnovu odredbe člana 163. stav 4. ZPP-a.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP-a Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić