.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3579/2020
21.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danka Živanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 918/19 od 17.12.2019. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 918/19 od 17.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 918/19 od 17.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 321/2017 od 28.03.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe od 10.08.2016. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 105.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 50.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 40.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.03.2017. godine. Stavom trećim izreke, za veća tužbena traženja zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 76.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, tužilja je oslobođena plaćanja troškova postupka - sudskih taksi.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 918/19 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, četvrtom i u delu stava drugog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova u iznosu od 50.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha u iznosu od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.03.2017. godine. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava drugog izreke tako što je odbijen zahtev tužilje za isplatu iznosa od 15.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti sa zakonskom zateznom kamatom od 28.03.2017. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to u preinačujućem delu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br 72/11 ... 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva tužilje u delu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. Tužilja uz reviziju nije priložila sudske odluke u kojima je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji presuđeno na drugačiji način zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse .
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 01.04.2015. godine i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u delu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
