U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženih „Balkan media pres“ d.o.o. Beograd, BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 16/19 od 11.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 26.08.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 16/19 od 11.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 347/16 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, nastalih objavljivanjem neistinitih informacija u tekstu pod naslovom “...! ...!” i “...”, objavljenom u dnevnom listu “Afera” od ...2014. godine, broj izdanja .., solidarno isplate iznos od 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev od dosuđenog pa do traženog iznosa 500.000,00 dinara, odnosno za iznos od još 430.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su prvotuženi i drugotuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 75.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 16/19 od 11.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 347/16 od 24.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 347/16 od 24.10.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P3 347/16 od 24.10.2018. godine tako što su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, nastalih objavljivanjem neistinitih informacija u tekstu pod naslovom “...! ...!” i “...” objavljenom u dnevnom listu “Afera” od ...2014. godine, broj izdanja …, solidarno isplate iznos od još 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2016. godine do isplate, dok je u preostalom delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev za iznos od još 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, žalba odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013- OUS, 74/2013- OUS, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu „Afera“ od ...2014. godine u rubrici hronika na 12. strani objavljen je tekst sa nadnaslovom: „...“ u ... i pod naslovom „...! ...“. Pre početka teksta doslovno je naveden deo izjave GG, vlasnika hotela „DD“: „..., ĐĐ mi je uperio pištolj u čelo, a EE udario pečat na „sporazum“ o dobrovoljnom preuzimanju hotela i tražio da stavim potpis. Ni mrtav! – rekao sam. Reketiraju me EE, vlasnik „ŽŽ“ i njegov kum ZZ, II rođeni brat.“ U tekstu se iznose detalji o grupi ljudi, koja je kako navodi GG, nasilno i upotrebom oružja, pokušala da mu otme hotel „DD“ u ..., uz navođenje imena tih ljudi .

Tekst u nastavku, na 13. strani lista, sadrži podnaslov: „..“ sa izjavom GG i taj deo teksta glasi: „Ja sam došao u realan problem sa vraćanjem kredita banci. A onda su mi ljudi iz ... banke i JJ, zadužen za bezbednost banke, poslali KK i preporučili zelenaša EE. Uzimam 300.000 evra po navodnom ugovoru o kupoprodaji hotela i četiri automobila vredna 120.000,00 evra. Oni su mi kasnije oteli (naterali silom i pretnjama da potpišem) hotel vredan osam miliona evra, na koliko je procenjen. Osim toga, za tri godine uzeli su mi na ime kamata oko 400.000,00 evra. Posedujem dokaze da sam im isplaćivao na račun i u kešu za kamatu, mafijašku i zelenašku. Prestao sam da plaćam reket koji je u početku iznosio 24.000,00 evra mesečno, a na kraju 20.000,00 evra. Zato su počele ucene i pretnje mojoj porodici i meni, a na kraju, za 20 dana i tri nasilna upada i pokušaja otimanja hotela. Ja sam im vratio 75.000 evra preko računa i 300.000,00 evra u kešu. Petnaest meseci po 5.000,00 na račun i na ruke 15 meseci po 20.000,00 evra“.

Tokom postupka je utvrđeno da u tekstu nije verno preneta informacija drugog lica (GG) i da pre objavljivanja navedenog teksta, tuženi (novinar i glavni i odgovorni urednik) nisu kontaktirali tužioca niti su tražili njegov komentar. Tužilac radi u službi obezbeđenja više godina na rukovodećim poslovima, a kada je pročitao tekst, bio je u stanju šoka i nakon toga izvesno vreme je morao da daje odgovore i objašnjenja svojim sinovima, članovima porodice i prijateljima koji su reagovali na objavljenu informaciju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo – odredbe čl.9, 79. stav 3, člana 80. stav 1, 112. stav 1., člana 115 stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima i člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kada su našli da su tuženi solidarno odgovorni za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda i da su tuženi u obavezi da tužiocu tu štetu naknade.

Odredbom člana 9. stav. 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisana je obaveza novinarske pažnje, tako što su novinar i glavni i odgovorni urednik dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Prema članu 79. stav 3. Zakona o javnom informisanju i medijima, objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstva koje ono nema odnosno poricanjem ili odbijanjem svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes objavljivanja informacije ne preteže nad interesom dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

Odredbom člana 112. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanju u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Neosnovani su navodi revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava, isticanjem da objavljena informacija o tužiocu nije leziono podobna, jer u spornom tekstu tužilac nije označen kao deo grupe koja se bavi iznudama i ucenama, ni da je uzimao učešće u iznudama i ucenama. U ovom slučaju, tekst sa podnaslovom „...“, u izdvojenom i uokvirenom delu, sadrži iskaz GG, klijenta ... banke o tome da su mu ljudi iz ... banke i JJ (tužilac) „zadužen za bezbednost banke, ... preporučili zelenaša EE“. Tužilac je označen kao osoba koja klijentu banke preporučuje nedozvoljene poslove, čime je doveden u vezu sa grupom ljudi koja se bavi kriminalnim aktivnostima, što je suprotno navodima revizije, leziono podobna radnja. Iznete činjenične tvrdnje su neproverene i podobne da kod prosečno osetljive osobe, koja bi se našla u položaju oštećenog, dovedu do duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda. Pored toga, duševni bolovi su nastupili, jer tužilac više godina obavlja poslove za bezbednost i uživa ugled u svom radnom okruženju, a nakon objavljivanja navedene informacije, doživeo je stres i povodom spornog teksta bio je prinuđen da daje objašnjenje o objavljenoj informaciji svojoj porodici i prijateljima. Interes javnosti je da sazna istinitu informaciju, zbog čega je zakonom ustanovljena dužnost novinara i urednika, da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, tu informaciju provere, što novinari konkretno nisu učinili, jer nisu stupili u kontakt sa tužiocem niti su na drugi način proverili informaciju, a radilo se o objektivno proverljivoj informaciji.

Imajući u vidu kriterijume iz člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima za određivanje visine pravične novčane naknade, Vrhovni kasacioni sud je našao da se nijednim revizijskim navodom ne dovodi u sumnju pravilnost ocene drugostepenog suda da iznos od 100.000,00 dinara predstavlja pravičnu novčanu naknadu koja je srazmerna jačini i trajanju duševnih bolova koje je tužilac pretrpeo. Prilikom odmeravanja naknade uzeti su u obzir značaj povređenog dobra i cilj kome pravična novčana naknada služi, a to je ublažavanje posledica pretrpljenih bolova. Dosuđivanje manjeg iznosa ne bi bilo u skladu sa svrhom koja se ostvaruje pravičnom novčanom naknadom .

Na osnovu odredbe člana 414.stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić