Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Lazarevcu P2 515/13 od 20.06.2013. godine, razveden je brak zakonske zastupnice maloletne tužilje i ovde tuženog, maloletna tužilja je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, a tuženi obavezan da doprinosi njenom izdržavanju u mesečnom iznosu od 7.000,00 dinara, počev od 01.07.2013. godine, pa ubuduće dok za to postoje uslovi. Tuženi je ovu svoju obavezu ispunjavao. U trenutku kada je doneta prethodna presuda tuženi je bio zaposlen u ... i imao prosečnu zaradu od oko 40.000,00 dinara, a od 15.10.2019. godine zaposlen je u ... sa mesečnom zaradom oko 75.971,74 dinara. Zakonska zastupnica maloletne tužilje je zaposlena u preduzeću ... – ..., sa prosečnom mesečnom zaradom oko 37.000,00 dinara. Zakonska zastupnica sa maloletnom tužiljom, živi u porodičnoj zajednici sa svojim roditeljima u delu kuće površine oko 60 m2, za čije korišćenje ne plaća troškove komunalnih usluga, već samo deo za utrošenu električnu energiju u iznosu od oko 10.000,00 dinara, i nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Tuženi je zasnovao novi brak, supruga mu je nezaposlena, a pored obaveze izrdžavanja maloletne tužilje ima i zakonsku obavezu izdržavanja još jednog mal. deteta GG, rođene ... godine. Živi sa suprugom i maloletnom ćerkom u iznajmljenom stanu u ... za koji plaća zakupninu 150 evra mesečno, kao i troškove komunalnih usluga grejanja, struje i kablovske, u visini od oko 100 evra mesečno. Utvrđeno je da su potrebe maloletne tužilje u odnosu na prethodnu presudu kada je imala samo godinu i po dana, a sada ima osam godina promenjene, a odnose se na ishranu, obuću, odeću, održavanje higijene, plaćanje kupovine knjiga, škole ..., ekskurzija i džeparca.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečno u iznosu od 15% od svoje zarade umanjenu za poreze i doprinose i to počev od 28.11.2019. godine, pa ubuduće, a imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, u skladu sa odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud je zaključio da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 160. i 162. Porodičnog zakona, pa je prilikom utvrđivanja visine mesečnog iznosa izdržavanja za maloletnu ćerku ocenio da će s obzirom na kriterijume propisane za utvrđivanje visine iznosa izdržavanja iznosom od 20% od zarade tuženog, koju ostvaruje kod poslodavca mesečno maloletnom detetu biti zadovoljene potrebe, a imajući u vidu utvrđene potrebe maloletne ćerke, porodične prilike i finansijske mogućnosti zakonskog zastupnika maloletne tužilje, tako i doprinos majke kroz svakodnevno staranje o detetu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo pri odlučivanju koje se odnosi na visinu novčane obaveze tuženog u izdržavanju maloletnog deteta koje se revizijom osporava.

Saglasno članu 67. i 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema članu 73. i 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Prema odredbi člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, definisanoj odredbom člana 160. stav 4. istog zakona. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160. stav 2.), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160. stav 3.). Prema članu 162. stav 3. istog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom kriterijuma iz citiranog člana 160. Porodičnog zakona, adekvatno utvrdili mesečne potrebe maloletnog deteta. Shodno tome, drugostepeni sud je pravilno odredio visinu obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke. Dosuđeni iznos, uz doprinos majke, kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje koje svakodnevno ulaže, neophodan je za izdržavanje zajedničkog maloletnog deteta, kojim će se omogućiti najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj-dužnik izdržavanja, ovde tuženi.

Navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara ukupnim potrebama, kao ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, su neosnovani. Imajući u vidu imovinske prilike tužioca, njegov životni standard i ostale utvrđene činjenice, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tuženi u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke sa dosuđenim iznosom, koji neće ugroziti njegovu egzistenciju i egzistenciju lica prema kojima ima zakonsku obavezu izdržavanja.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić