Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 165.909,28 dinara za period od septembra 2014. godine do decembra 2015. godine, na osnovu članova 154. i 155. ZOO, jer je tužiocu usled izgradnje autoputa onemogućeno obrađivanje poljoprivrednog zemljišta. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u navedenom delu. O tužiočevom zahtevu u pomenutom delu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog u delu kojim se pobija prvi stav drugostepene presude, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda u prvom stavu izreke.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužba za naknadu štete podneta je 21.09.2016. godine, a preinačena 02.07.2018. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 21.02.2010. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela o kojem je odlučeno stavom prvim izreke drugostepene presude iznosi 165.209,28 dinara.

Kako vrednost predmeta spora navedenog pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u drugom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačenom delu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se ističe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 12) ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer se, prema članu 407. ZPP, revizija ne može izjaviti iz navedenog razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu pravnosnažnog rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu O 3293/07 od 04.02.2018. godine vanknjižni korisnik katastarske parcele broj .. KO ..., koja odgovara katastarskoj parceli broj .. KO ... novog premera, površine 4524 m2. Tužilac je na navedenoj parceli godinama uzgajao kukuruz i pasulj sve do 2007. godine kada je izgrađen autoput E70 - E75 Dobanovci - Bubanj Potok. Za potrebe izgradnje autoputa – obilaznice izvršeno je zauzimanje okolnih parcela. Tužiocu je na taj način onemogućen prilaz katastarskoj parceli broj .. KO ... . Investitor gradnje je bio tuženi. Šteta nastala za tužioca u visini izmakle koristi zbog nemogućnosti uzgajanja kukuruza i pasulja za period 2013 - 2015. godinu iznosi 373.296,00 dinara.

Prema stanovištu prvostepenog suda, tužiočevo potraživanje za period od januara 2013. godine zaključno sa avgustom 2014. godine je zastarelo na osnovu člana 376. stava 1. ZOO jer je tužilac nakasnije 2007. godine, kada je pušten u korišćenje autoput, saznao za štetu i odgovorno lice, a tužba je podneta 21.09.2016. godine.

Prema stanovištu drugostepenog suda, konkretna šteta nastaje sukcesivno po isteku proizvodnog ciklusa zbog čega rok zastarelosti teče od dospelosti svakog godišnjeg gubitka prinosa. Tužilac je tek u jesen 2013. godine saznao za gubitak prinosa u toj sezoni, a tužbu je podneo 21.09.2016. godine, zbog čega tužiočevo potraživanje nije zastarelo.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Prvostepeni sud je utvrdio sve činjenice bitne za presuđenje i za utvrđene činjenice naveo razloge koji su saglasni međusobno, kao i sadržini izvedenih dokaza. Stoga ovaj sud nema razloga da sumnja u savesno postupanje prvostepenog suda prilikom ocene izvedenih dokaza.

Pobijanom presudom je, na osnovu pravilne primene članova 154, 155. i 376. stava 1. ZOO, obavezan tuženi da tužiocu naknadi štetu u visini izmakle koristi zbog nemogućnosti uzgajanja kukuruza i pasulja i za period od januara 2013. godine do avgusta 2014. godine u iznosu od 207.386,72 dinara. Šteta koja nastaje zbog nemogućnosti obrađivanja poljoprivrednog zemljišta dospeva sukcesivno po isteku proizvodnog ciklusa jer je tek tada moguće utvrditi obim i visinu štete. Stoga rok zastarelosti teče od dospelosti svakog pojedinčanog godišnjeg gubitka prinosa. Tužilac je tek u jesen 2013. godine mogao znati obim gubitka prinosa u toj poljoprivrednoj sezoni, a tužbu je podneo 21.09.2016. godine, zbog čega tužiočevo potraživanje nije zastarelo za period od januara 2013. godine do avgusta 2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić